Литургијом и причешћем вјерника у цркви Светих Апостола Петра и Павла 31. октобра је прослављени Свети Апостол Лука и Свети Петар Цетињски.
Обраћајући се пригодном бесједом, отац Дарко Пејић је казао да је тешко рећи који је од ова два Светила и Светитеља наше цркве дивнији и славнији.
"Свети Апостол и Јеванђелист Лука, један од седамдесеторице, био је међу оним апостолима које је Христос позвао да проповиједају, да иду испред Њега кроз села и градове, и да најављују Сина Божијег. Он је за живота видио Христа, он је један од двојице којима се васркрсли Господ Исус Христос јавио на путу за Емаус. Он је био веома образован човјек у то вријеме, завршио је медицину, филозофију и сликарство. Био је друг и сабрат Светог Апостола Павла у његовим проповиједима, ишао с њиме и проповиједао Хришћанство, све до тренутка када је Свети Апостол Павле убијен у Риму од стране Нерона. Онда је наставио сам да проповиједа Васкрслога Господа Исуса Христа. Он је, према црквеном предању насликао и прву икону Пресвете Богородице са Христом, он је насликао и прву икону Светих Апостола Петра и Павла, тако да се сматра и творцем иконописа. И данас када стојимо у храму и видимо ликове Светитеља, знамо да је он учинио да нам они буду ближи“, бесједио је о. Дарко и додао да се једно стопало Светог Луке чува у манастиру Косијерево код Никшића. Свети Лука је поживио 85 година, прије него што су га незнабошци узели и објесили на маслину.
"Други Светитељ, Немањин страдалник, којег данас славимо је Свети Петар Цетињски. Са 12 година је доведен у манастир, са 33 године, дакле године у којима је Христос пострадао, он је постао црногорски Митрополит. Шта је све проживио, покушавајући да унутар Црне Горе створи мир и помири племена и братства, знају само он и Господ. Према једном запису, када се Свети Петар Цетињски вратио из једног окршаја двају племена, између којих је стао да их развађа док су пуцали једни на друге, на горњој мантији имао је 20 рупа од куршума."
"Они се нажалост нису обазирали на то што је Митрополит њихов међу њима, него су наставили да пуцају. Но Господ није дао да пострада Његов Угодник. Свети Петар је и споља имао не мање проблеме и непријатеље. Ту су битке са Наполеоном, на Мартинићима и Крусима против Турака, који су покушали да одузму то мало парче слободне хришћанске земље и да је претворе у прах.
А он, опет чувајући искру слободе и православља на Балкану, и парче непоробљене земље, није штедио себе, ни крви своје ни свога народа. Велики зној и муку и крв је поднио за свој народ, који га је слиједио у свему, и Господ је тако учинио да он остане у своме народу. И дан-данас његове Свете Мошти су у Цетињском манастиру, да води и руководи црногорски народ, да на путу спасења, истине и правде буде свима заступник пред Господом, и нама и ако Бог да потомству нашем“, бесједио је о. Дарко.
