Светом Архијерејском Литургијом коју су у суботу 25.октобра 2014.године, у манастиру Светог Луке у Жупи Никшићкој, служили Преосвећена Господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и жички Јустин, почео је последњи дан Међународног научног скупа „ Владар, монах и Светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113-1216).
Током Литургије ријечима бесједе обратио се Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, пожеливши добродошлицу Преосвећеном Епископу жичком Г. Јустину.
"Драга браћо и сестре, имамо велику радост да нам је у госте стигао Преосвећени владика жички Г. Јустин. Са великом радошћу га дочекујемо, благодаримо му што је дошао, а повод његовог доласка је такође значајан. Ове године навршава се 900 година, велики јубилеј, од рођења Светог Стефана Немање Преподобног Симеона Мироточивог, који је објединио Рибницу, Студеницу, Хиландар и све српске земље, цијело наше отачаство сабрао у једно, цио наш народ објединио, просветио, Богу га приближио, а онда, преко својих синова Светитеља Саве и Светог Стефана Првовјенчаног, још више уздигао свој народ тако да је из њега израсла светородна, света, велика и славна, преславна лоза Немањића“.
"И овај манастир је такође везан за Немањиће, као и манастир Морача и многе друге светиње о чему нам је лијепо синоћ бесједио Високопреосвећени Митрополитм а ми смо имали, поводом тог великог јубилеја, поводом одржавања Међународног научног скупа о Светом Стефану Немањи, ту радост да саслужујемо Преосвећеном вВладици Јустину, жичком Епископу у славној, великој светињи нашој Студеници“.
"Ту смо мали лијеп дан, уживали смо гостопримство Преосвећеног Владике, Игумана и братства манастира Студенице, а Преосвећени је даље наставио да подржава овај научни скуп, па је дошао до Берана и до Подгорице. Јуче смо саслуживали Високопреосвећеном Митрополиту, цио дан били у Подгорици и, ево, стигли смо и до Никшића, који је опет везан за Немањиће, јер је познато да је у средњем вијеку у Никшићу био дворац Немањића гдје су они повремено боравили када су обављали своје послове у овим западним крајевима српске земље. То не треба да заборављамо. Био је и немањићки манастир Светог великомученика Димитрија мироточивог гдје је столовао касније Свети Василије и та предања треба да обновимо, а најљепши повод је био управо овај – 900 година од рођења утемељитеља нашег народа и у духовном и у сваком другом смислу Преподобног Симеона Мироточивог“.
"Преосвећени Владико хвала вам на љубави и подршци. Ово је прва Ваша посјета, па ћемо ми учинити, надамо се, једну званичну посјету. Да нам дођете, позваћемо вас кад буду неке наше свечаности епархијске. У овим братским посјетама, непосредним има нечег много приснијег и милијег срцу, али, свакако, и једно и друго је значајно. Овај пут, као и раније увијек кад смо се сретали, срели смо се у братској љубави, заједно се Богу помолили, а од свега је најважније што сте данас овдје служили Свету Архијерејску Литургију, што сте се помолили Богу и за ову свету обитељ и за вјерне у овом мјесту и за сву Цркву Божју“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
На ријечима срдачне добродошлице захвалио је Владика жички Г. Јустин, благосиљајући вјерни народ и сестринство свете обитељи Жупског манастира.
"Велика ми је радост Преосвећени Владико и драги у Христу брате Јоаникије што долазим у свету Црну Гору која почива на моштима светитеља Божјих. Духовно правило неписано је да када се дође у један свети, освештани манастир, као што је овај ваш овде, коме сте Ви духови отац, да не треба говорити много духовне поуке, али ја морам да изразим своју огромну радост што вам доносим благослов Свете Горе Атонске у којој сам недавно боравио са Свјатјејшим Патријархом нашим Иринејем у делегацији која је била, поводом 100 година Првог светског рата, где смо посетили наше гробове, наше покојнике на Зејтинлику и свуда су наши војници падали за Крст Часни и слободу златну“.
"Велика је моја радост што се сусрећем са благоверним и благочестивим народом који се надахњује сваког дана светињом Божјом. И ја једино могу да сведочим да је велика радост бити и пребивати стално у светињи Божјој, у цркви Божјој, живети смислом да сваког дана и сваког часа ми себи припремамо на Небу место где ћемо вечно живети, јер овај овде живот је нама дат привремено да њиме задобијемо поново рај Христов. Јер, рај за нас почиње још овде на земљи, почиње тако што, прихвативши науку Христову, причешћујући се Телом и Крвљу Господа Христа ми себи ставарамо залог будућег вечног живота, а у том вечном животу, ако Бог да, сусрећемо и Светог Симеона и Светог Саву и Светог Василија Острошког и све угоднике рода нашег православног“.
"Нека Господ Бог увек зближава нас православне хришћане, да се вечно радујемо у Оцу и Сину и Духу Светом, да нам да снаге да препливамо узбуркано море овог живота зато што је овај живот нама дат привремен, да њиме купимо вечност. Тешко је живети у овом свету без Бога, тешко је и са Богом, велика су искушења, али каже Господ речима апостола Павла: „Јарам је мој благ и бреме је моје лако“ и сви који смо пошли тим путем, знамо да имамо искушења, имамо тешкоће, али без искушења и тешкоћа нико се не може спасити. Нека Господ Бог да снаге да учинимо све оно што је потребно и себи обезбедимо, милошћу Божјом, трудом нашим малим, љубављу Пресвете Богородице и Светог Јована, живот са свима светима“, закључио је на крају свог архипастирског слова Његово Преосвештенство Владика жички Г. Јустин.
