Тумачећи јеванђелску причу о жени Хананејки, чију је кћер мучио ђаво, поука је свима нама који смо у заблуди мислећи да Господ не чује наше молитве, бесједио је јереј Никола Скопљак, у недјељу, 5. октобра, у слову поуке послије Литургије у цркви Св. Апостола Петра и Павла и додао да је она примјер о истрајности у вјери нама, али и свим будућим нараштајима.

"Многи од хас Хришћана, или назови-хришћана, не разликујемо вјеру од оне истинске духовне вјере. За поједине такве хришћане вјера је нешто по чему се разликују од друге нације, ...или мишљење да су они православне вјере и да нико други не постоји осим њих."

"А у ствари кроз данашње Јеванђеље се показала духовна истрајност и искушење једне жене незнабошкиње. Јер знамо да су Јевреји тог доба сматрали да су једини изабрани народ, којем је послат Господ, а све друге људе на земљи називали су псима и нису сматрали Божијим створењима и Божијим људима. И управо данас кроз Свето Јеванђеље видимо колика је била вјера код те жене Ханајеке, када је Господ и Спаситељ наш Исус Христос, отишавши из Галилеје, стигао у крајеве Тирске и Сидонске."

"Није желио да му ико прилази, међутим, снага вјере и жеља за исцјељењем њене болесне кћерке није омела Хананејку ни у чему, нити је шта могло савладати, него је дошла до Христа, и повикала: „Смилуј се на мене Господе, Сине Давидов“.
Погледајте, колика је жеља те жене која је само чула да постоји неко који носи Божије име, који спасава и који исцјељује. Међутим, када је замолила Господа да исцијели њену кћер, Он је то прећутао и није хтио ништа да каже. И ученици његови који видјеше то замолили су га да је „отпусти како не би викала за њима“.

"А Он је прећутао из разлога да та жена буде поука себи и свим генерацијама које долазе, да ни једно понижење не смијемо да примимо као неки стид, него да се са свим стварима на овој земљи боримо, истински, зато је Он тражио од ње и ћутао, не би ли још којим гестом показала ту своју искрену молитву. Он је то радио на тај начин, јер је познавао Јевреје и знао је шта се крије у њиховим срцима. И она је на видљив начин пришла и клекнула и замолила Га. Међутим,Господ жели да потпуно открије величину њене вјере и заблуду скучених појмова у јеврејском народу, те одговара: "Ја сам послат само изгубљеним овцама дома Израиљева“.

"Том реченицом Господ је хтио да покаже да Бог не води бригу само о јеврејском народу већ свим народима на земљи, и да су сви они који иду лошим путем изгубљене овце“, бесједио је отац Никола и додао да треба да се угледамо на примјер жене Хананејкенезнабошкиње, и имамо скрушеност, смиреност и кротост у срцу какву је она имала."

О. Никола је казао да јој је тада Господ подарио исцјељење и рекао да ће њена кћерка "оздравити овога часа“.

"И управо сваки примјер из Јеванђеља јесте примјер за нас и за будуће генерације да смјерно стојимо на молитви, да не будемо лицемјери и да се у храму не понашамо као фарисеји и набрајамо своја добра дјела која смо учинили, већ да знамо да ни за једно то дјело нисмо заслужни већ се дају од Господа, којем треба да будемо благодарни."