Удружење „Никшићи, Потомци братства Чворовића“ из Никшића организовало је у суботу 11.октобра 2014.године, хуманитарну акцију добровољног давања крви "Наша кап крви нечији живот 1914-2014“.

Акција је посвећена обиљежавању стогодишњице од почетка Првог свјетског рата и успомени на 16 припадника овог братства, који су своје животе дали за слободу отаџбине у Првом свјетком рату. Филип, Ђорђије, Трипко, Теодор и Живко су погинули на Гласинцу, Драгоје на Мојковцу, Јефто на Сувој Гори. 1916. године стријељани су: Марко, Милица, Милош, Илија, Ђурђа, Радован и Илија, а погинули су још и Никша и Симеун.

У исто вријеме, братство, на овај начин, жели да од заборава жели да отргне и јубилеј – 220 година од додјеле барјака братству Чворовића, које датира из времена династије Петровића.

Акцији, која је спроведена у Служби трансфузије крви никшићког Дома здравља претходио је помен припадницима братства Чворовића који су страдали у Првом свјетском рату, а који је, на михољске Задушнице у манастиру Жупа, служио надлежни парох протојереј Василије Брборић.

Несвакидашњој хуманитарној акцији прикупљања крви одазвало се 65 припадника братства од којих је 44 дало крв. У црквеној гостионици Пасха уприличено је пригодно послужење, гдје је сабране поздравио свештеник Василије Брборић, истичући да је давање крви за ближње благословено дјело.

"Лијеп је повод што сте се сјетили стогодишњице Првог свјетског рата у којем су наши преци положили своје животе за Крст часни и слободу златну. Ваше братство је данас, хвала Богу, вас 44 дали крв, угледајући се на наше претке, јер је братство Чворовића, како чујем, положило 16 живота у Првом свјетском рату за слободу наше отаџбине. Ваша намјера је да сваке године уочи Светог Луке, пошто је то ваша крсна слава, дајете крв. То је велико и благословено дјело, то је угледање на Господа Који је на голготској жртви за све нас положио живот, страдао и васкрсао“.

"Нека сте благословени и да тако лијепа и племенита дјела радите и у будуће. Свака врлина долази од Господа, зато све треба да везујемо за Цркву Божју, да долазимо у храм, да се окупљамо на светој служби Божјој, да се Богу молимо, да држимо постове, па ће Бог дати да урадимо и цркву коју смо почели, да обновимо и брвнару Марка Чвора и све што сте зацртали како доликује нашим прецима и вама као потомцима“, рекао је свештеник Брборић.

У име братства обратио се Илија Чворовић. Он је нагласио да су њихови преци животе своје положили, од Жупе до Мојковца, преко Суве горе и Гласинца, за слободу отаџбине, за част и углед братства, и тиме сачували барјак Чворовића који датира из времена династије Петровића.

"Ми њихови потомци у знак пажње и поштовања, те да би их сачували од заборава организујемо ову акцију добровољног давалаштва крви под слоганом "Наша кап крви нечији живот“. Захваљујем вам што овим хуманим гестом данас показасте да је братство Чворовића спремно дати крв како за слободу своје отаџбине тако и у временима мира како би сачували нечији живот. Дај Боже да за овакве врсте помоћи буде што мање потребе. Ова акција ће, надамо се, постати традиционална и спроводиће се сваке године, у октобру уочи Светог Луке, крсне славе братства“, поручио је Илија Чворовић.

Наш првенствени циљ, према ријечима Драгољуба Чворовића, секретара Удружења "Никшићи, Потомци братства Чворовића“ јесте обнављање идентитета братства и локалитета на Заграду гдје су први Чворовићи дошли 1504.

"Идеја је обнављање цркве нашег братства која је порушена, обнављање савардака и колибе Марка Чвора који је 1504. доселио ту по очевој смрти. Наш план је да се направи спомен-дом свим погинулим Чворовићима, да се обнови кула Чворовића, која ће служити за културна окупљања, да се направи библиотека и гувно по угледу на старо које се ту налазило. Жеља нам је да, заправо, направимо један комплекс који би служио како за само братство, тако и свим нашим пријатељима и цијелој Црној Гори, да људи имају гдје доћи, окупити се, гдје би могли да чују и виде више о нашој историји и о историји Црне Горе“.

"Наш план је широкообухватан како би се подстакла и остала братства и племена да се дружимо, да вратимо наш морал на мјесто које му приличи, да се повратимо духовно из посрнућа. Не сматрамо да је све то превише амбициозно, сигурни смо да ћемо уз помоћ братственика и људи добре воље остварити наше циљеве, а све са жељом да нашим потомцима оставимо нешто на шта ће бити поносни и да се не застиде наши часни преци потомака у оном времену кад се будемо срели“, истиче Драгољуб Чворовић.