Црква Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у никшићком приградском насељу Драговој Луци, која је грађена крајем 19. и почетком 20. вијека и чије освећење је обавио Митрополит Митрофан Бан, претрпјела је, као и бројне друге наше светиње, периоде тешких страдања.
Током Првог и Другог свјетског рата ова богомоља је служила као осматрачница и војно утврђење, када су је окупирали најприје Аустро-угари, па затим Италијани. Њено пропадање наставило се и у времену након ослобођења, а зуб времена и људски немар остављали су неумитно трага на освештаном храмовном здању.
Прва обнова цркве Светог Николе покренута је деведесетих година прошлог вијека. Драговолучани су заједно са тадашњим парохом, почившим Алексом Павловићем, успјели да замијене дотрајали кров и уреде унутрашњост храма.
“Службе Божије почеле су да се редовније служе, од прије неких седам година, са доласком свештеника Бориса Брајовића, а нешто касније и оца Данила Зиројевића. Црква је, међутим, и даље била у веома лошем стању“, напомиње отац Никола Зечевић, парох Драгове Луке и Оштроваца.
Он напомиње да су радови на обнови храма започети крајем 2011. и због веома захтјевног и обимног посла, одвијаће се у неколико фаза.
У цркву је најприје, подсјећа надлежни парох, свештеник Никола Зечевић, уведена електрична енергија, а како је приоритет у планираним пословима била заштита храмовног здања од влаге, неопходно је било урадити фуговање и замјену дотрајалих прозора. Зато се врло брзо приступило чишћењу камене фасаде, старе фуге замијењене су новим, а спољашњост премазана средством за заштиту од влаге. Средства је храму приложила породица покојног Александра Костића, чија жеља је била да новчано помогне драговолучку цркву. Његова породица, иначе, живи у Швајцарској, а својим поријеклом везани су за Драгову Луку и сам храм. Ове грађевинске радове изводила је екипа мајстора Петра Брборића из Љубиња.
Дотрајали прозори на храму замијењени су новим прозорима од дрвета, које је у својој радионици израдио, а потом уградио мјештанин Периша Џаковић. И мјештанин Душан Вујовић помогао је обнову драговолучке светиње, учествујући у радовима на олтарској апсиди храма.
“У међувремену је при храму Светог Николаја Мирликијског Чудотворца основан Одбор за обнову, чији је предсједник Драган Бојовић. Одбор је приступио набавци потребног храмовног инвентара, а с тим циљем ангажовао се и вјерни народ Драгове Луке, нарочито породица већ поменутог Перише Џаковића, која је храму приложила пјевницу и налоњ за престону икону. Не смијемо, свакако, заборавити ни помоћ оних богољубивих људи који нијесу из драговолучке парохије, као ни прилог добијен од манастира Острога, од којег смо, са благословом, добили сребрне свештене сасуде и свештеничу одежду“, наглашава свештеник Зечевић.
Због неповољних временских услова радови су током прошлогодишње зимске сезоне мировали. Са првим прољећним данима, приступило се презиђивању звоника. Ове радове изводила је група мајстора из Никшића, које је предводио Томо Ивановић. Рестаурацију старог крста на звонику и израду кованих заштита на прозорима помогли су Радослав Дамјановић и породица Матијашевић из Драгове Луке. Од прилога, у Богу упокојеног, Александра Костића купљено је и постављено треће звоно, које је храму недостајало још од Другог свјетског рата“, појашњава о. Никола.
Прилогом г-ђе Олге Костић, мајке покојног Александра, постављена је спољна расвјета, па црквено здање сада освјетљавају два рефлектора, чинећи га уочљивим ноћу и издалека. Свесрдну помоћ пружио је Љубо Миљанић, захваљујући коме су на храму изведени радови везани за статичко утврђење. Никшићки предузетник Радоје Бошковић направио је и поставио улазна врата на цркви, што је његов прилог за покој душе супруге му Весне. Храм је додатно освјежен уочи прослављања храмовне славе на празник Светог Николаја Мирликијског прошле године.
“Понудио нам се и мјештанин Мило Белада да окречи унутрашњост црквеног здања, не жалећи труда и времена да себе угради у обнову ове светиње. Овим су, заправо, приведени крају радови прве фазе обнове и са свим побројаним храм је уприличен за богослужење. У другом дијелу радова планирамо да урадимо замјену олука, набавку црквеног мобилијара који недостаје храму, затим рестаурацију старог иконостаса, као и поплочавање и освјетљавање прилаза храму. Служењем празничне Литургије на храмовној слави, резањем славског колача и звоњењем звона на светониколајевској цркви објављен је наставак редовног светотајинског живота у овој светињи, уз благодарење Господу Који нас је удостојио довршења радова и уз молитву за благословен наставак преосталих послова на обнови драговолучког храма“, наглашава надлежни парох, свештеник Никола Зечевић.
