Чланови Црквеног одбора Жупе Никшићке организовали су на празник Светог великомученика Димитрија још једну акцију постављања крсних знамења на подручју овог никшићког приградског насеља. Крстови су постављени у селу Васиљевићи и на локалитету Црквина у Заграду.

Неколико чланова Црквеног одбора, заједно са надлежним парохом протојерејем Василијем Брборићем и гостујућим свештеником Веселином Сворцаном, на дан када наша Света Црква слави спомен на великомученика Димитрија, пронијели су најприје крст кроз село Васиљевиће до мјеста на коме је, након освећења, крсно знамење и постављено. Сабраном народу пригодном бесједом обратио се отац Веселин Сворцан који је казао да хришћани крсним знамењем исповиједају Господа Исуса Христа и своју вјеру у Господа Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с Небеса, оваплотио се и постао човјек. О. Веселин је казао да је Крст Љубав, а без љубави нема живота.

"Треба да љубимо Господа и своје ближње, да живимо у миру и љубави и будемо примјер другима. Други од нас да уче и да се придруже заједници Цркве Божје, нарочито некрштени, а овим крсним знамењем, ако Бог да, и њих да призовемо. Крштењем отварамо срце и душу, који су до тада спавали, а тамо гдје душа спава она не може осјетити Господа. Душа се буди крштењем“, поручио је свештеник Сворцан.

Сабрање је благословио и протојереј Василије Брборић, који је заблагодарио мјештанину Аксентију – Бату Шундићу, приложнику крста за село Васиљевиће и пожелио свако добро од Господа њему и његовој фамилији. Надлежни парох је искористио прилику да захвали и благослови све који су учествовали у овом богоугодном дјелу, подсјетивши да је крст знамење које нас благосиља и освећује.

На позив братства Чворовић свештенство и чланови Црквеног одбора посјетили су и мјесто Црквине у селу Заград, гдје је, такође, био приправљен крст за освећење. Отац Василије је, овом приликом, казао да није случајно што на петак, дан када је разапет Господ Исус Христос, постављају крстове, јер је тада Сам Христос Својом смрћу побиједио смрт и васкрсао у трећи дан.

Крст, према ријечима протојереја Брборића, има двије велике димензије – љубав према Богу и према ближњима. Он је подсјетио да се мјесто Црквина у народу назива и Дубрава, Борје, али је, сматра он, најтачнији онај првобитни – Црквина, јер се ту некада налазила црква, брвнара, која је, како се претпоставља, била посвећена празнику Рођења Јована Крститеља.

Према предању Жупа Никшићка је имала дванаест цркава, које су симболизовале 12 апостола Христових и манастир, који симболише самог Господа Исуса Христа, подсјетио је надлежни парох. Он је изразио задовољство што се на овај свети дан окупио, у том мјесту, народ Божји и позвао их да са слогом граде храм. На то дјело подсјећа их крст, постављен у славу Бога Христа.

У име братства Чворовић обратио се Илија Чворовић, који је захвалио Епархији будимљанско-никшићкој, оцу Василију, Црквеном одбору Жупе и гостима сабрања на обављеном чину освећења. Ово братство, истакао је Илија Чворовић, доказало је да је и у времену пуном буре, достојно својих предака, очева и прадједова. Он је изразио наду да ће локалитет Црквине, гдје је далеке 1504. доселио Марко Чворов од кога и потичу, бити обновљен и да ће оваква окупљања постати традиционална, сабирајући све више братственика и људи добре воље, који ће њихову идеју употпуњавати и развијати.