У манастиру Светог апостола и јеванђелисте Луке у Жупи Никшићкој, на празник Светог великомученика Артемија, у недјељу 2. новембра 2014.године, одржан је Сабор Кола српских сестара Црне Горе.
Сабор је почео литургијским сабрањем, којим су началствовали Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Литургијском сабрању присуствовао је, у великом броју, вјерни народ Жупе Никшићке и Никшића, те пријатељи ове свете обитељи са којима и чланице Кола српских сестара из Црне Горе.
Након читања Светог Јеванђеља ријечима архипастирске бесједе сабране је укријепио Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
Владика се осврнуо на причу из Светог Јевађеља, ријеч Господњу коју је записао Свети апостол Лука, а која говори о сијачу и сјемену. Та прича, појаснио је Његово Преосвештенство, односи се на ријеч Божју, на њено дејство, на ширење и примање, не само у вријеме Христа и апостола, него и у сва времена.
"Све што је казано у овој причи односи се на нас који слушамо ријеч Божју, ова прича нас упозорава на то да обратимо пажњу како слушамо и како се трудимо да испуњавамо ријеч Божју, а наорчито нас опомиње на то да обратимо пажњу на своје срце. Сва је борба око срца и видимо да срце може бити окамењено и у њега не може ништа да уђе, оно је затворено за сваку добру мисао, за сваку добру намјеру, огрезло је у саможивости, у страстима. И као што се у срцу могу развијати зле навике, страсти, погубне и варљиве жеље, како се у срце може уселити мрак, тама, зло и пакост тако се, али још више, у срце човјечије може уселити свјетлост Божја, истина Божја, милост Божја, добре мисли, добра осјећања, племенита, просвјетљена, освећена, заправо, у срце човјечије може да се смјести и сам Господ“.
"Свако од нас може да се препозна у оном примјеру када чујемо ријеч Божју, али не обратимо довољно пажње и она у нама остане без плода. То је наша одговорност, иначе ријеч Божја никада није без плода. Она увијек доноси плода, али зависи од нас. Можемо се препознати и у оном примјеру окамењеног срца, можемо се препознати и у примјеру срца које је огрезло у разним страстима и жељама али, треба да учинимо све да достигнемо стање које Господ наводи, стање оног доброг срца у коме ријеч Божја нађе своје мјесто, у коме се настани, у коме пусти коријен и донесе плода, па ријеч Божја доноси строструки плод, као што зрно пшенице, које је бачено у добру, поорану, оплемењену земљу, која има влаге, сунца, доноси строструки плод“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Он је истакао да је од велике важности да обратимо пажњу на своје срце. Оно, уз велики труд и напор, а највише ако успијемо да се ослободимо саможивости, страсти, да угађамо Богу и радимо на свом и спасењу својих ближњих, може да се учини пријемчивим за ријеч Божју.
"Не може бити правог добра без чистоте. Не може бити савршеног плода без добра и чистоте и то је оно што треба увијек да пазимо, да пазимо на своје мисли и на своја осјећања. Шта можемо очекивати од човјека злих мисли и подивљалих осјећања? Само најгоре, нарочито ако се оно што је лоше у нама подстиче у породици, друштву, од телевизије и од оних институција, које сносе највећу одговорност, мада увијек за човјека има наде“.
"Видимо и у ово наше вријеме, преко телевизије и многих институција, подстиче се оно што је негативно, неприродно, оно што је мрско пред Богом и пред људима, оно чега су се увијек људи стидјели и да чују, а камо ли да изговоре, то се данас подстиче и пропагира. Организују се параде, добро је рекао наш Високопреосвећени Митрополит, параде смрти. Све је то, по мом мишљењу, усмјерено на разарање породице, на разарање морала, честитости, усмјерено је, у крајњој линији, на разарање и скрнављење, вјере, усмјерено је, на крају крајева, против Бога, против Његове љубави, против Његове милости и против Његових закона, противприродно, зло и наопако да не може горе бити. Али, на нама је да пазимо да се, и поред свега тога, у наше срце не усељава мржња, злоба, пакост, освета иако смо забринути за оно што се догађа, да се молимо Богу, да чувамо једни друге и постичемо једни друге на добро, да радимо на спасењу свом и својих ближњих“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Током Литургије обављен је помен чланицама Кола српских сестара из Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, а у молитвама пред Господом поменута су и имена добротвора, међу којима Михаила Пупина и Надежде Петровић, који су помагали рад Кола српских сестара у Црној Гори.
Након причешћа вјерног народа бесједио је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.
"Данас имамо велику радост, сабрање чланица Кола српских сестара наше Митрополије и Епархије будимљанско-никшићке, сабрање сестара које су наставиле свето дјело жена мироносица, које су прве посвједочиле Христово васкрсење, а послије тога и дјело свих благочестивих сестара и мајки које су, кроз вјекове, Христа Бога својим животом, својим породицама и својим трудом свједочиле до Надежде Петровић, велике српске сликарке, која је и оснивач Кола српских сестара у вријеме Првог великог рата, које се, такође, жртвовала из љубави за ближње своје. Послије ње и многе друге наше мајке и сестре, које су за вријеме Првог свјетског рата, између два рата и послије рата, нарочито, у расејању, пошто су била забрањена Кола српских сестара код нас у земљи, које су носиле тај свети пламен Божанске, богочовјечанске љубави и загријале многа срца широм васељене до наших времена“.
"Дужни смо да се сјетимо, а сјетили смо се на помену и великог научника и хришћанина Михаила Пупина, рођеног у Банату у сељачкој часној породици, али је постао научник свјетског значаја, уградио себе у преобржај и напредак, не само америчког континента и Америке, него и читавог свијета. У исто вријеме, човјек великог срца, велике душе који је био добротвор Кола српских сестара и шире, нарочито оних која су постојала у Америци, а осим од њих и овдје код нас, а међу њима и Кола српских сестара и добротворних установа у Црној Гори. Био је добротвор Кола српских сестара и Дома стараца у Рисну, такође је помогао и Коло српских сестара у Подгорици, Коло милосрдних сестара „Косовка дјевојка“ у Никшићу“.
"Михаило Пупин је једна од најзначајнијих личности у нашој историји, као научник заједно са Николом Теслом и ето, заблистао је дивном свјетлошћу. Добро је да га данас поменемо у молитви заједно са Надеждом и свима нашим мајкама и сестрама, које су у прошлом и почетком овог новог стољећа уградиле своју љубав, своју вјерност, прије свега, Христу Богу васкрслом, а онда и ближњима својим. Да се молимо Господу да и садашња Кола српских сестара наставе то свето дјело, а хоће, ако Бог да, и за будућа покољења и не само у свом човекољубивом, милосрдном послу, него и у нечему што је још важније и што треба да буде једно од њихови дјела, а то је заштита светиње породице и васпитање дјеце у страху Божјем“.
"Породица је данас најугроженија Божја установа овдје на земљи, најоскрнављенија са разних страна. Коло српских сестара које израста из Цркве, из њених њедара, треба посебну пажњу да обрати на васпитавање нових мајки, васпитавање њихове дјеце и упућивање на онај пут кога смо научили од Светог Саве, пут који води у живот вјечни и непролазни“.
Хвала нашим сестрама монахињама овдје, које су једно коло, Светог Луке апостола и које овдје обнављају своје душе, обнављају и ову светињу, па онда обнављају, заједно са светињом, и нас, благословом Преосвештеног брата нашег Јоаникија, оном обновом и новином вјечном на коју нас је позвао Господ. У цркви је све исконско, древно, прастаро, старо као сунце и старије од сунца, али, у исто вријеме, све то што носи Црква оно обнавља и небо и земљу, обнавља људску душу, обнавља људску заједницу, препорађа и рађа не само за овај пролазни земни живот, него кроз њега и преко њега за онај вјечни и непролазни живот и радовање у Царству небеском“, закључио је на крају своје бесједе Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије.
По одслуженој светој служби Божијој у гостопримници манастира Светог Луке уприличено је пригодно послужење.
Потом је, са благословом Архиепископа цетињског Амфилохија и Владике Јоаникија, одржан Сабор Кола српских сестара из градова Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.
О раду Савеза Кола српских сестара Црне Горе говорила је госпођа Драгица Спаић, предсједник, а појединачне извјештаје дјелатности Кола српских сестара из скоро свих градова Црне Горе поднијеле су њихове предсједнице и представнице.
