Празник Светог великомученика Димитрија свечано и молитвено је прослављен у Саборном храму Светог Василије Острошког, гдје је Свету Архијерејску Литургију на дан празника, у суботу 8. новембра 2014.године, служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Пртеосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и свештеномонаштво наше Епархије: архимандрит Никифор Миловић, секретар ЕУО Епархије будимљанско-никшићке, протојереј Василије Брборић, јереји: Данило Зиројевић, Мирко Вукотић и Остоја Кнежевић, те ђакон др Никола Маројевић.
Вјерном народу, сабраном у празничном богослужењу, архипастирском бесједом обратио се Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, говорећи о великом свједоку Христовом - Светом великомученику Димитрију Мироточивом.
„Свети мученици Христови сијају својом вјером и својим врлинама, свједочењем имена Христовог сијају као сунце. На њима се остварила она ријеч Божја, још овдје, у овом времену, оно што ће бити у вјечности, што је рекао Господ да ће праведници засијати као сунце, а данас прослављамо једног таквог праведника, мученика и свједока Христовог - Светог Димитрија Мироточивог Солунског Чудотворца, кога заједно са Светим Георгијем увијек призивамо, јер су у вријеме цара Диоклецијана, негдје у исто доба, посвједочили име Божје“.
„Међу многим свједоцима њихово свједочење је посебно запамћено, јер је безбожна, паганска римска империја прогонила хришћане пуна три вијека, али није могла вјеру Христову истријебити. Није могла ничим уплашити такве велике свједоке Христове, као што су били Свети мученик Димитрије и Свети Георгије које помињемо одмах послије Светог првомученика Стефана“, казао је Његово Преосвештенство.
Он је подсјетио да се у вријеме Светог мученика Димитрија и Светог Георгија, који су били млади официри у војсци цара Диоклецијана, сјеме Јеванђеља Христовог, за та три вијека, већ било разасуло по цијелој васељени. Није било града, ни мјеста гдје није било хришћана, али се хришћанска вјера још увијек није смјела исповједати јавно.
„Онај ко је јавно то учинио био је гоњен, суђен и мучен. Многи су, нажалост, подлегли, али када су видјели ови Свети мученици, иако нијесу живјели у истом граду и нијесу баш ни у исто вријеме пострадали, они су се јавили као заштитници Цркве. Чим су исповједили јавно вјеру Христову знали су да ће бити лишени официрске части, свог високог положаја и достојанства, знали су да ће бити лишени и живота. Али, они су били спремни на то. Можемо мислити какву су вјеру имали ови Свети мученици те се нијесу бојали смрти. Они су ишли право у смрт, али са именом Христовим на својим устима. Господ им је давао силу због њихове дубоке вјере, њихове чистоте, спремности и кријепио их Својом силом. Онако као што је Господ ишао на страдање, мирно и спремно, тако је Господ њих обдарио Својом силом и Својом благодаћу, да су и они тако дивно, спремно, храбро и неустрашиво ишли на страдање.
Господ је обдарио Светог Димитрија толиком храброшћу и вјером да га није могао уплашити ни затвор, ни мучење, њега оно копље, којим је усмрћен није могло побједити. Он је својом смрћу, благодаћу Христовом, благодаћу Онога Који је Својом смрћу побиједио смрт, он је својом смрћу побиједио смрт, јавио се као побједоносац, а убрзо га је Господ прославио и точењем светог мира из његових светих моштију. Огромну благодат Господ је излио преко његових светих моштију на град Солун и цијелу васељену. Јавио се као заступник Цркве Божје, као бранитељ Цркве кроз сва времена, бранитељ војске Христове, Мироточац око кога се сазидао хришћански град Солун, јавио се као заштитник свог града кога нико никада није могао побједити“, рекао је Владика Јоаникије.
Преосвећени Епископ је додао да је чудесна и динамична историја овог свијета. Сије се сјеме Божје, оно расте, онапредује и то сјеме Божје, сјеме благодати Светог Димитрија стигло је и до овог града.
„То хоћу данас нарочито да истакнем - да се сјетимо да је Свети Василије Острошки столовао у манастиру Светог Димитрија у Попима, овдје испод Бедема града Никшића. Ту је био древни, вјероватно, немањићки манастир Светог великомученика Димитрија Мироточивог, кога су Турци разорили. Послије Светог Василија, у неко вријеме, наши честити суграђани и интелектуалци Максим и Петар Шобајић о томе су лијепо писали. Међутим, не знамо, сада, да ли је остало ишта од те древне светиње. Говори се да је један зид или нека подзида остала. То је као Зид плача, драга браћо и сестре. Та светиња је разорена, али овај свети храм чува спомен на манастир Светог Димитрија и зато желимо да се, сваке године, прославља Свети Димитрије заједно са Светим Василијем Острошким као заштитник, чувар града Никшића“, поручио је Његово Преосвештенство Владика Јоаникије.
