Бесједећи у храму Светог Јована Крститеља у Сутивану код Бијелог Поља, у којем се сваке прве недјеље у мјесецу служи Литургија, протојереј Дарко Пејић је подсјетио на јеванђелску причу која објашњава земљу и живот и смисао човјековог живота – Причу о сијачу у сјемену.

"Сијач је, као што сви претпостављате Исус Христос, њива – то су душе људске, а сјеме је ријеч Божија. Зашто је Господ говорио народу у причама? Па просто из разлога да би разумјели, јер је охладњелобило срце људи и толико су се били удаљили од Бога да су и основне истине Божије тешко схватали и још теже прихватали. И због тога им се Господ обраћао кроз приче и свакодневне ријечи – сијач, сјеме, њива, кукољ, трње. То су све ријечи које људи чују непрестано, сваки дан. И кажеу причи –посија сјеме и једно паде поред пута и наиђоше људи и погазише га и птице небеске позобаше. То значи, браћо и сестре, да су то људи који истога трена, када чују ријеч Божију, ђаво им је узме, то значи да је срце њихово отворено за све и свакога, а не само за Бога, да они у срце своје примају све и свашта. И ти људи не могу да донесу плода, не стигне да никне, већ нестане ријеч Божија. Други су, каже на камен и ниче брзо, јер бијаше плитка земља. То су људи који на површину срца свога оним једним горким дијелом приме ријеч Божију. Међутим, ријеч Божија тражи највеће дубине срца човјековог. Све што на врх камена никне још прије и нестане и изгори. Тако и код ових људи. Трећи су каже они који ријеч Божија паде у трње, израсте трње и угуши ријеч Божију. Она у почетку напредује, али трње надрасте… То су браћо и сестре, и мислим да можда у данашњем времену, уз ове прве, највише има таквих људи. То су људи које бриге овогасвијета надвладају и заузму им већи дио срца. То су људи који мисле о земљи, имању, свему и свачему више него о Богу… И те бриге надвладају бригу о Богу и спасењу душе и каже угуши се сјеме. Четврти су они чије "зрно које падне на добру земљу дубоко и роди и донесе род стострук“. Иако је браћо и сестре ових најмање, али је срце њихово толико дубоко и широко и толико примило ријеч Божију да ће надокнадити множину, па иако их је мање али ће покрити силом и снагом вјере своје недостатке многих. Такви и ми требамо браћо и сестре да будемо", бесједио је о. Дарко и позвао вјернике Сутивана и околних села да бар једном мјесечно дођу на службу у цркву Св. Јована Крститеља.