У пригодној бесједи послије литургије, у недјељу, 23. новембра,у цркви Св. Апостола Петра и Павла, протојереј Дарко Пејић је подсјетио наеванђелску причу у којој је Христос васкрсао Јаирову кћер, али и на два велика догађаја која су се збила прије овога.
"Први је догађај на мору када су апостоли са Христом били у чамцу, и када их је, док је Он био заспао,ухватила велика бура, па су сеуплашили да ће погинути.
Тада су скочили и пробудили Христа ријечима "Помагај учитељу изгибосмо". И устаде Христос и запријети вјетру и мору и утиша се све,и настаде тишина велика."
"Други случај је исцјељење оних гадаринских бјесомучника, када је Господ изагнао демоне из њих и тиме показао да је Он Господар стихија и Господар и побједитељ и над демонима. Аовај трећи догађај је када је васкрсењем Јаирове кћерке показао да је Господар над смрћу. Још један догађај се десио када је Христос ишао ка кући Јаировој. Он је био високи јеврејски старјешина, чиновник, зборац, тамо гдје су се доносиле најважније одлуке, питања вјере и живота народа, значи веома угледан. Међутим, мање је вјере имао од капетана који је тражио Христу да му помогне и исцијели слугу његовог, тражећи од Њега да му каже само ријеч, као што он наређује својим војницима, и да ће тако бити.
То је вјерасвим срцем и Господ, иму каже "Добро, нека ти буде, и оздрави слуга његов од онога часа“. Међутим, Јаир није имао толико вјере. Он зове Господа, дођи, дотакни је, подигни. И док су ишли према Јаировој кући,каже жена једна која је боловала 12 годинаод течења крви, дотаче се хаљина Његових и Он пита „ко ме се дотаче“.Можете ли замислити какав је стид и срам лежао на тој жени. Толики да није смјела стати пред Господом, нити јавно пред народом рећи за болест своју, него каже, идући за њим у себи помисли да ми је само да се дотакнем одјеће Његове и оздравићу. И то је и учинила и каже Христос се осврташе тражаше је погледом, и питаше, ко ме се то дотаче. А Апостол Петар, који му је био најближи, каже "Учитељу, огроман народ иде за нама а Ти питаш ко те се дотаче."
"A Исус рече: "Неко ме се дотаче, јер Ја осјетих силу која изиђе из Мене."
Христос осјећа, Бог осјећа помисли људске и осјетио је да је неко затражио помоћ и да је добио помоћ,... и каже, осјети да жена оздрави тога трена. Видјећи да се неће сакрити, онападе пред ноге Његове и пред народом и пред свима признаде болест своју и шта јој се десило и шта је урадила. Није Христос, браћо и сестре, тражио од те жене признање зато што је желио похвале од људи, него да би све нас научио. Кад нас Господ исцијели од гријеха нашег и болести наше, да не заборавимо и да се не стидимо име Божије помињати пред свим људима, и захваљивати му свугдје и на сваком мјесту. А не да будемо лицемјери па се кријемо. Све, када треба да се покаже наша гордост и смјелост онда смо јавни, као икада треба да се покаже да смо паметни и мудри. А када требамо да посвједочимо Најмудријег и Најумнијег, онога у чијим је рукама наш живот и све наше, онда се стидимо и кријемо. Тога се треба чувати и зато је Господ од ове жене тражио да изиђе и да каже да би показао да вјеру своју требамо јавно свједочити. Каже, док се то дешавало,у том стиже слуга Јаиров и говори Господу да се не мучи да иде тамо, да је умрла његова кћер.
"А Исус, чим је чуо ријеч што казаше, рече старјешини синагоге. Не бој се, само вјеруј!“
"То значи, видио си сада чудо, био си свједок,сачувај то у срцу, вјеруј и видјећеш чудо Божије."
"Дошавши тамо велики народ плакаше и нарицаше и истјера их све у просторијујер се ту налазило тијело дјевојчино, ушли су родитељи, три апостола и Христос, укупно седморо. Није ни ово, драгабраћо и сестре,случајно и ништа није случајно кад је Син Божји у питању, кад је Божји промисао у питању, зашто их је седморо. Па седам је и чула овоземаљских, која нас вуку ка земљи, када наиђе тешкоћа, која нас развлаче и повлаче тамо и амо. И још због једнога разлога, људи су се насмијали када је рекао није она умрла него заспала, они су се подругивали Христу. И каже, приђе и ухвати је за руку и узвикну, од једнога јеванђелисте записано тачно на јеврејском ријечи које је изговорио 'Талита куми' тојест: дјевојко теби говорим устани и усправи се и устаде. Ирече родитељима – дајте јој да једе. Тиме је Христос хтио да покаже и родитељима и апостолима и свима нама да није само вратио дух у тијело њено него да је оздравио и тијело њено. Јер чим је затражио да јој одмах дају да једе, да је потпуно оздравила. Тако да Господ све што чини, чини до краја и чини савршено."
"И ми браћо и сестре треба да се угледамо на Господа свога, добро дјело свако да чинимо до краја и све ће да нам се враћа. Нека би нам Бог и милошћу својом дао вјере и снаге да истрајемо на путу Његовом у све дане живота нашег“, бесједио је отац Дарко.
