У Цркви Свете Петке Параскеве у Расову, у недјељу Самарјанке, свету литургију протојерејеј-ставрофор Мираш Богавац, послије чега је одржан свенародни сабор.
Обраћајући се пригодном бесједом, отац Мираш је подсјетио на четврту седмицу по Васкрсу, недјељу Самарјанке и сусрет Христов са њом.
“На данашњи дан наша света црква слави успомену на један догађај из живота Христовога, док је ходио по земљи и ширио науку. Свети Јеванђелиста Јован описао је тај сусрет на бунару, извору Јаковљевом. Исус Христос идући из Јерусалима за Јудеју, у љетњем дану, уморан, жедан, сјео је код тог студенца да се одмори. Наишла је жена Самарјанка и он, као сваки уморан путник тражио јој је воде да пије. Могао је он, браћо, као и многи светитељи, да једном ријечју или помишљу отвори воду. Он, који је могао од два хљеба да нахрани 5 000 људи. Али је тај догађај поука нама људима, од тога дана до данас. У то вријеме Јудеји са Самарјанима нису много општили, па се и жена Самарјанка зачудила како то да Јудеј тражи од ње воде. А он јој одговара “кад би знала ти ко са тобом разговара, тражила би и добила воду живу“. Господ Исус Христос говори о духовној храни. Треба храна и тијелу да би опстало, али и души. Тијело се храни и поји али за једно вријеме. Може човјек да се напије, али да за неколико сати ожедни. Али вода коју даје Христос уводи свакога у живот вјечни и бесмртни. Жена Самарјанка ширила је науку Христову, најприје у своме граду, а историја је записала да је за вријеме чувеног и злог Нерона са породицом и пострадала за Христа“.
“У овој причи Самарјанка поставља Христу питање, гдје да се Богу молимо. И Господ јој каже, нити ћете се на гори молити, ни у Јерусалиму, него у Духу Божијем, јер Бог је дух и истина је Божија. Ево смо се ми данас окупили у овоме светоме храму који мало по мало добија изглед какав треба да буде“, бесједио је протојереј Мираш, изражавајући задовољство бројем причасника и вјерника који су се окупили у светињи. Он се захвалио хаџи Звонку Јеврићу, који је са поклоничког путовања из румунског града Јаши, гдје почивају мошти Свете Петке Параскеве, донио на дар цркви јастук светитељке, као и Рајку Ђачићу, који је са ходочашћа из Јерусалима, донио дрвени крст. „Јастук који се налазио под главом светитељке налазиће се у кући дародавца, док храм не буде завршен и док се не стекну још неки услови. Наиме, мора се наћи неко да свакога дана, као што је правило, прочита акатист преподобној матери Параскеви, казао је протојереј Мираш.
У име црквеног одбора присутне је поздравио предсједник тог одбора Светозар Цвеле Величковић. Он је подсјетио да је од прошлог сабора црква заштићена од мраза и киша. “Видите и сами, велика купола је покривена и остали радови су у току. Набављен је сав потребан материјал за покривање цркве а тај посао раде врхунски мајстори из Љубиња, из Херцеговине, који су својим златним рукама прекрили велики број храмова на овом подручју. Урађено је много више него што смо планирали и обећали“, казао је Величковић, прецизирајући да је у протеклој години, вриједност радова износила 48 000 евра. Он истиче да је заштићена фасада, урађена изолација на крову, постављањем кондора, постављена комплетна столарија, а у току су радови покривања цркве са бакром. - Ми овај посао ни приближно не бисмо могли одрадити без ваше братске помоћи донатора и приложника, па се надамо да ће тако бити убудуће, како би цркву што прије завршили. Потребно је посебно поменути дародавце, предузеће “Соларис“, које је дало 10 000 евра за набавку бакра за покривање цркве. Његов син Борис је финансирао комплетне радове на покривању цркве заштитним материјалом, чиме је спријечено њено пропадање до постављања бакра. Захваљујемо Вукоти Радуловићу, пословном пријатељу „Бравере“, који је уплатио 2000 евра, за набавку бакра, као и братству Перишић и Мијајлу Булатовићу, на донацији за врата на цркви. Захваљујемо се и црквеној општини и колу Српских сестара, који су својим радом помогли да ова црква буде саграђена, казао је Величковић.
Захвалнице су добили бројне фирме и појединци, који су дали свој допринос за градњу цркве. Међу њима су, “Орто-пројект“, “Месопромет-Франца“, “Веритас“, “Стадион“, “Јувел“, братство Перишића, Радивоје Ровчанин, др Милорад Ковачевић, Славиша Раичевић, Момир Јоксимовић, Јаблан Обрадовић, Звонимир и Миомир Кнежевић, Мијајло Булатовић, Вукота Радуловић, проф. др Миловоје Мићо Радовић, Слободан Глушчевић, Душан и Ненад Шекуларац, Мирко, Маринко и Живко и Петар Кочовић, Васиљ, Петар, Горан и Слободан Величковић, Жељко Рутовић, Борис Перовић, Веско и Бранко Шћекић и др Милутин Мишо Јаћимовић.
Протојереј Мираш је уручио помен – захвалнице оним породицама и појединцима, који су у име даћа за покојне чланове својих породица, новац опредијелили за градњу цркви.
“Нема ништа љепше, него на тај начин уградити и дио себе и дио наше породице, у нешто што је од општег значаја и важности“, казао је протојереј Мираш.
Пoмeн – зaхвaлницe су добили: Дрaшкo, Сaшa и Срђaн Фурунџић, Здрaвкo Ћoрoвић, Toдoр Шeбeк, Вeскo Шћeкић, Aлeксaндaр Рaкoвић, Рaнкa Срeдojeвић, Брaнислaв и Рaдисaв Шeкулaрaц, пoрoдицa Вукajлa Пeришићa, Стojaнa Шћeкић, Брaнкo Лaлeвић, пoрoдицa Mиљaнa Фурунџићa, Рaдe Бaoшић, Joвaн Meрдoвић, Jaгoш Шeкулaрaц, Зoрaн и Чeдoмир Пoпoвић, Дрaгицa Koвaчeвић, пoрoдицa Блaжa Журићa, пoрoдицa Лeксa Вeличкoвића, Вeљo Рaднић, Вeрoљуб Нeдoвић, Љубo Kргoвић, пoрoдицa Mићoвић, Блaжeнкa Лукoвић и Дaницa Пajeвић.
Послије уручивања захвалница уприличен је свенародни сабор.
