Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Недјељу Православља, 24. марта 2013, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је бројно свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке, а сабраном народу литургијском поуком обратио се Преосвећени Епископ Г. Јоаникије. Он је казао да постећи и молећи се Богу хришћани чисте своје душе и обнављају свој лик пред Богом, обнављају икону Божију у себи, јер је Бог човјека створио по слици и прилици Својој, по Свом лику, а то значи по икони Својој.
“Сваки човјек у овом свијету, било да је био праведан или грешан, носи лик Божји у себи, а колико је тај лик чист или затамњен и запрљан зависи од човјека, зависи од сваког од нас појединачно. Није нас Бог послао у овај свијет као неко неосјетљиво камење, него као одговорне личности и зато је много важно, драга браћо и сестре, каквим животом живимо. Бог на то гледа, гледа на наша срца, на наше мисли, наша осјећања, прозире и прониче, гледа на наша дјела и спреман је, увијек, да онима који добро чине, који се труде да им помогне, да им да силе са неба да, заиста, буду прави људи, да достигну пуну вјеру коју човјек треба да достигне у овом животу“.
“Као што Свети апостол Павле говори, славећи Христа Господа због Његових дјела, због Његове љубави према нама, Он нам је дао ту могућност да достигнемо мјеру раста висине Његове. Ту нема принуде, него једино на слободан начин можемо приступити Господу и он такве људе хоће, хоће одговорне људе. Тако, драга браћо и сестре, вршећи заповијести Божије и трудећи се да слушамо глас Цркве своје ми смо се, у овој првој недјељи поста, потрудили да, колико је то нама било могуће, очистимо своје душе и своја тијела од сваке прљавштине, и тјелесне и духовне, да бисмо у овај дан, у ову прву недјељу поста, изишли пред лице Божје, да бисмо се огледнули у лицу Божјем и да би се лице Божје огледнуло у нашем духовном бићу“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.
Због великог значаја догађаја Васкрсења Христовог, Црква своје вјернике припрема како би што достојније дочекали овај празник. Прва недјеља поста зове се Чиста и она је, према ријечима Његовог Преосвештенства, веома значајна. На тврдом темељу, који поставимо ове недјеље можемо даље да градимо грађевину великог подвига, дивног и спасоносног подвига Великог поста.
“Има, нажалост, у нашем народу оних који посте само прву недјељу Великог и Часног поста, а онда прекину. То личи на оне темеље кућа, које неки домаћини започну па оставе незавршене. Таквих је примјера много, а има ли шта жалосније него видјети подигнуте темеље на којима се деценијама више ништа не ради. Један број људи, у нашем народу, пости прву и посљедњу недјељу и мисле да је то довољно, као да су постили цио пост. Питали су једном приликом неког свештеника да им то благослови, а овај, пошто је имао добро искуство са народом, најприје мало оћута, затим рече: Не знам, Црква није тако установила. То вам је као да кренете да правите мост преко ријеке, јер желите да пређете преко ријеке, па започнете мало с једне, започнете и са друге стране, а онда ту станете; опет не можете да пређете преко ријеке и само се брукате што радите тако нешто бесмислено“.
“Многих болести не би било, било би свакако, али много мање и у познијим годинама, били бисмо здравији, способнији, спретнији и паметнији, у сваком погледу, само кад бисмо научили двије ствари – да постимо и да се Богу молимо. Многа искушења би отпала, али, даће Бог. Постоји мали број у нашем народу оних који то добро знају и то је лијепо видјети, али је жалосно гледати наш народ у цјелини, да у већини то још није научио. Није научио та два основна слова азбуке духовног живота – пост и молитва. То је почетак и на томе се све друго гради. Истина, није све у томе, али су то важни и неизоставни темељи“, поручио је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Он је подсјетио да је прва недјеља, коју зовемо Чиста недјеља, посвећена светим иконама, односно великој побједи Цркве над иконоборцима, јересима које су се биле појавиле у Цркви и које су училе да сликање икона није у складу са Светим Јеванђељем.
“Црква, која је започела украшавање својих храмова и молитвених мјеста светим иконама још од првих времена хришћанства, бранила се на сљедећи начин: Господ Исус Христос, Син Божји, живи, истинити Бог и Спаситељ наш, сишао је са Неба и постао човјек, примио људску природу, примио наше тијело, постао видљив и опипљив, иако Бог постао је видљив и опипљив, а ми, у славу Његовог оваплоћења, Његовог очовјечења, сликамо Његов лик, лик Његове Пресвете Мајке и светитеља Његових, који су се Њему уподобили“.
“То је укратко оно што треба да знамо, а та полемика је имала много више разних детаља у које сад не можемо улазити. Црква је однијела побједу уз помоћ Божју и хвала Богу, Бог је Своју милост показивао и преко светих икона, преко Господње иконе, нарочито, преко иконе Пресвете Богородице и појединих светих, учинио је премнога и превелика чудеса. У нашем народу постоји обичај да држимо иконе, не само у храму него и у нашим домовима, прије свега, икону свог свеца заштитника ради благослова цијелом дому и ради присуства свеца Божијег, који стално бди над домом, који га прославља“, закључио је Његово Преосвештенство.
Поучени ријечју Владике Јоаникија, свештенство, монаштво и сабрани народ кренули су у свечану литију, носећи у рукама свете иконе бројних угодника Божјих. Литија је опходила храмовно здање катедралног манастира Епархије будимљанско-никшићке, а прочитан је и Синодик Православља, којим је Васељенски сабор 843. осудио јерес иконоборства и утврдио поштовање икона у Цркви Православној.
