Светом литургијом и причешћем великог броја вјерника у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу је обиљежена Недјеља православља.
Литургију је служио протојереј Дарко Пејић, који се вјерницима обратио пригодном бесједом.
“Драга браћо и сестре, ево нас у великој и дивној Недјељи православља. Човјек када тражи посао, ако жели неки бољи посао, од њега се тражи и више услова које испуњава. И газда који даје посао тражи што боље раднике за тај посао. Човјек на земљи тражи посао да би прехранио тијело, или, како кажу наши стари, за “шаку пшенице или соли“. А за живот вјечни, за највриједније благо, често се много мање трудимо. За посао су људи у стању да моле, да лажу, и да се криво закуну. Све зарад посла. А умјесто за живот вјечни, непролазни, за божански лик у себи, људи често бирају трице, прашину, земљу. Тиме се не купује Царство небеско“, истакао је отац Дарко.
“Човјек, огреховљен, био се удаљио од Господа, а Бог пошто је створио човјека по свом лику, не могавши више да гледа како страда, сам је узео на себе тијело човјечије, да би нам личним примјером показао да човјек и у тијелу, овакав какав је, може да задобије Царство небеско. Бог нам је отворио поново небо. То је пут којим сваки човјек који Бога тражи узлази. Тим путем идемо и кад чинимо свако добро дјело, кад год се мало потрудимо, а вјерујте, овај физички пост је најмање добро дјело. Добро дјело је у томе што нас вјежба, тренира и наводи да мислимо даље. Да отварамо сљедећа врата или да се пењемо на сљедећу степеницу; чишћење своје душе, својих мисли, свога срца од свакога зла. Одбацивањем зла и прихватањем добра и ми треба да следујемо Његов примјер. А тај примјер је примјер страдања, жртве, одрицања, огромне љубави за свакога човјека. Називамо се хришћанима, а често нам је тешко и сат времена стајања на служи, називамо се хришћанима а тешко нам је да поздравимо некога човјека, имајући изговор за то, а не знамо да је и за њега Христос био распет на Крсту. Нема лијепог и ружног човјека, има само човјек испуњен добром и човјек испуњен злом. И као што домаћица чисти суд ако је прљав тако и ми треба да чистимо мисли и дјела једни других. Све на земљи створено је промислом Божијим, а човјек је икона Божија. Данас славимо побједу икона чији је прогон трајао сто година“, бесједио је отац Дарко.
