Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на другу недјељу Великог и Часног поста – Пачисту и на спомен Светог Григорија Паламе Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.
Саслуживало је више свештеника, свештеномонаха и ђакона наше Епархије, а појао је хор Преподобне мати Ангелине. Литургијско сабрање окупило је велики број вјерника који су се причестили Светим тајнама Тијела и Крви Христове. Њима је бесједио Преосвећени Епископ Јоаникије, указујући на потребу да се својим животом уподобљавамо Светитељима Божијим, јер они који служе Господу, нагласио је Владика Јоаникије, поистовјећују се са Њим по благодати и по милости Његовој.
“Нико се у овом свијету ни на Небу, ни на земљи, не може изједначити са Сином Божијим по природи, нити наша служба може бити потпуно поистовјећена са Христовом службом, јер је Христова служба јединствена и спасоносна и има значај за Цркву кроз сва времена. У оном моменту када је Господ принио самог Себе на жртву и када је извршио дјело спасења нашег, то је остало у вјечном насљеђу Цркве Божије. И зато они који служе Господу уподобљавају се Њему, поистовјећују се са Њим по благодати Његовој, по Његовој милости, по причастију, по учешћу“.
“Данас прослављамо великог Архијереја Цркве Божије Светог Оца нашег Григорија Паламу, који се трудио да се у животу овдје на земљи, служећи прво као монах, а онда и као Архијереј Цркви Божијој, уподоби свом Господу, да се уподоби Његовој жртви, Његовом крсту, као што говори Свети Апостол Павле, да би у њему подејствовала сила васкрсења Христовог. Трудећи се у монашким подвизима на Светој Гори Атонској, као прије њега и наш Свети Сава, он се потрудио да своје срце учини престолом Божијим и да иде стопама Христовим“, казао је Његово Преосвештенство.
Духовно искуство, које је Свети Григорије стекао на Светој Гори, било је од великог значаја у времену када су Цркву Божију задесила искушења од противника православља у 14. в. Он је устао против тог таласа интелектуализма, разводњавања духовног искуства и ријечи Божије, а могао је одбранити истину Јеванђеља Божијег, јер је закон Божији био исписао Духом Светим на свом срцу и у свом уму.
“Његови противници, Ваарлам и други, били су веома образовани, учени људи, философи, теолози, али им је недостајало духовно искуство, које је имао Свети Григорије Палама. Кад је Свети Григорије видио како они интелектуализирају о Богу и говоре подобно јелинским философима о бићу Божјем и о духовном искуству, устао је ревнитељ Јеванђеља Божијег, истине и правде и спасења рода људског, разобличио лажи и неистине, изобличио лажне учитеље. Тога је, драга браћо и сестре, бивало кроз сва времена. Црква се увијек бори за истину Јеванђеља и то није баш лако, али је важно да слиједимо примјер Светих, који су се трудили да усвоје истину Јеванђеља Божијег, да се сједине са Христом, да живе са Његовим заповијестима, да и ми заволимо Христа и Цркву Његову и да схватимо Христово дјело спасења колико је то нама могуће“.
“А кад се молимо да нас Дух Свети просвети и укријепи наше немоћи, просвијетли наш ум, наше мисли тада ће нам Господ дати да схватимо и да разумијемо. Треба да будемо истрајни, а не безвољни, да се молимо и да се трудимо у све дане нашег живота, носећи свој крст, показујући да је наша воља стамена, јер та стамена воља поткрепљује нашу вјеру. У ово наше вријеме људи болују од слабе воље, има тога и у Цркви. Многи су повјеровали, али будући да је њихова воља слаба, односно, врло често, слаб карактер, раслабљен, не могу да издрже, велика су искушења. Они који се труде да буду истрајни, а о томе говори Свети апостол Павле да истрајност доноси познање и искуство, они могу издржати сва искушења, која нас у овом свијету сналазе“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Благосиљајући сабрани народ, Владика је пожелио да ови дани припреме за празник Васкрсења Христовог, свима донесу радост и смирење, да би што спремнији задобили учешће у великом торжеству Цркве Божије.
“Припремамо се, драга браћо и сестре, постом, молитвом и покајањем, трудећи се да би задобили што веће учешће у великом слављу, у побједничком слављу Цркве Божије у данима Светог Васкрсења Христовог, у данима Његове побједе над смрћу, којом нас је Господ Својим васкрсењем учинио учесницима Његове побједе и увео у тајну новог живота и Царства свог вјечног и непролазног. А славећи Светог Григорија Паламу, великог учитеља православља, морамо поменути и то да је он имао великог утицаја и на наше монаштво, у оно вријеме када се распадала средњовјековна Србија Немањића и када смо полако потпадали под турско ропство. Зар није Преподобни Стефан Пиперски био сљедбеник његовог учења, односно непрестаног призивања Животворног имена Божијег и освећивања својих мисли и свог срца?“
“Зар сљедбеник тог апостолског, светоотачког учења, јер то, заправо, није учење Григорија Паламе као појединца, него духовно искуство од Светог пророка Мојсија и Илије, па преко апостола и Светих Отаца до дана данашњег, није био и Свети Василије и Преподобни Стефан Пиперски, а прије њих давно, на Скадарском језеру, ено сазвежђе светих славних манастира, гдје су живјели преподобни оци пустињаци, Никон Јерусалимац и Макарије Старац, а старац значи учитељ духовног живота, учитељ Божидара Вуковића. И на нашем подручју учење Светог Григорија Паламе донијело је дивне и свете плодове, зато ову недјељу посвећујемо њему, односно у спомен побједе Светог Григорија над противницима православља у његово вријеме, у 14. в.“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ Г. Јоаникије.
