Литургијско сабрање на Недјељу жена Мироносица у манастиру Ђурђеви Ступови
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Недјељу жена Мироносица, 19. маја 2013, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво катедралног Манастира Епархије будимљанско-никшићке. Сабране вјернике Преосвећени Епископ је током Светог богослужења поучио својом архипастирском бесједом, напоменувши да су сви дани до празника Вазнесења Христовог посвећени Васкрсењу Господа Исуса Христа. У свим тим данима наша Света Црква прославља преславно васкрсење Господње, а нарочито у недјељним данима који су посвећени догађајима из живота Христовог овдје на земљи или догађајима који су се одиграли послије Његовог Васкрсења.
“И, ево, данас, друге недјеље по Пасхи, настављамо да славимо Васкрсење Господа Исуса Христа, као у први дан, и опомињемо се Светог Праведног Јосифа Ариматејског који је свој гроб уступио Христу Господу. Када Га је скинуо са крста мртвог, припремио је Његово животворно тијело за погреб и удостојио се те части да Животодавац буде положен у његов гроб. Зато се помиње Јосиф Ариматејски, који иако није био из оног броја Дванаесторице ученика, није био у тој части за живота Христовог овдје на земљи као остали ученици, као Дванаест ученика, али је био од оних скромних ученика Христових који је слушао Његове ријечи и који је вјеровао у Њега, не истичући се много, као што су се истицали Дванаесторица апостола, као што се, рецимо, истицао Петар. Нема га нигдје до тог момента и нико га не помиње од Светих Јеванђелиста до оног часа када је Господ издахнуо на крсту. Тада се јавља тај скромни, односно, да кажемо тајни ученик Христов“.
“Он скида Његово тијело са крста док су се остали апостоли разбјежали у страху, он се јавља као вјерни ученик Христов и уступа Му свој гроб. Једна чудесна и потресна прича и данас, када уђемо у храм Господњи у Јерусалиму мало даље од гроба Христовог указује се и на гроб Светог Праведног Јосифа Ариматејског кога данас помињемо, заједно, са женама мироносицама, јер је он са још неколико ученика, Светим Јованом Богословом, апостолом који је једини остао под крстом Христовим, са Мајком Господњом и са неколико жена Мироносица, он је положио Господа у гроб. Удостојио се да види Васкрслог Христа заједно са женама Мироносицама и зато је ова недјеља посвећена, управо, Светом Јосифу Ариматејском и женама Мироносицама“, рекао је Преосвећени Епископ.
Жене Мироносице су, подсјетио је Владика Јоаникије, изишле у трећи дан, као што је био обичај код Јевреја, да излију мирисно уље на гроб Христов. Обичај је био да се помјере вратнице са гроба и да се излије мирисно уље на мртваца као знак нетрулежности, јер су од памтивјека људи чезнули за оним што ће доћи, за оним што је Христос Господ показао. Оне су среле Анђела Господњег, који се показао као муња, лица свјетлијег од сунца и упитао их “Што тражите живога међу мртвима, није овдје устао је. Идите и кажите Његовим ученицима апостолима, носите радосну вијест, ширите благу вијест о васкрсењу Христовом“. Касније су Га видјели васкрслог, као побједитеља смрти, и ученици, жене Мироносице, такође, а нарочито је чудесан онај сусрет између васкрслог Господа и Свете Марије Магделине, када је он рекао “Иди и реци ученицима мојим, идем Богу својему и Богу њиховом, Оцу своме и Оцу њиховом“. А то, драга браћо и сестре, значи да их је Он усиновио, да је Он, заправо, дошао да нас све учини дјецом Божијом, да нас обједини у заједници Цркве Божије, у дому Оца нашег Небеског као браћу и сестре, као оне који уживамо љубав свог Оца Небеског кроз Христа Господа“.
“Нека молитве жена Мироносица, које се не поколебаше када су се поколебали остали ученици и Светог Јосифа Ариматејског, који је био са њима, те мале заједнице првих ученика Христових, нека нас њихове молитве укријепе, нека њихов примјер увијек буде пред нашим очима када дођу искушења и тешкоће у овом животу, да се не поколебамо него да останемо вјерни, чврсти, смирени, поуздани да љубимо једни друге, да љубимо Цркву своју, да љубимо браћу своју, а то значи да идемо путем Христовим и увијек носимо Његов крст“, закључио је на крају бесједе Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
