Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу 10. марта, на Месопусну недјељу, Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживали су свештеници архијерејског намјесништва никшићког: протојереј-ставрофор Драган Крушић, јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићког Саборног храма, свештеник Остоја Кнежевић и ђакон др Никола Маројевић.

Након прочитаног Светог Јеванђеља сабраним вјерницима, пригодном бесједом обратио се свештеник Остоја Кнежевић. Он је казао да Месопусна недјеља, као и свака од четири недјеље уочи Великог и Часног поста, представљају припрему за почетак Свете Четрдесетнице и упућују на битне ствари којима хришћани треба да су посвећени у свим данима свог живота, а нарочито током Васкршњег поста. Пост је благословено вријеме када бисмо, нарочито, требали да се трудимо да мијењамо цијело своје биће на боље.

“Није случајно да нам данас Свето Јеванђеље даје причу о Страшном суду. Кад дође пуноћа времена и кад се заврши дјело Божије на земљи догодиће се Страшни суд на који ће изићи и живи и упокојени да дају одговоре, јер је то онај коначни Суд који ће Господ устројити. Од Адамовог гријеха до данас постојали су судови који су дијелили правду, било то главе породица, мањих институција или земаља, а данас, као што видимо, постоје читаве институције судова које се баве доношењем правде. Живимо у времену када сваки човјек има своју правду, када оно што је праведно за једног човјека није праведно и за другог. Ипак, слушајући причу о Страшном суду и поучавајући се Светим Јеванђељем, ми, драга браћо и сестре, знамо да она правда која се противи Јеванђељу и истини Божијој, није правда већ велика лаж и обмана“, рекао је свештеник Кнежевић.

Страшни Божији Суд биће праведан и свима, чија правда није задовољена на овоземаљским судовима, биће надокнађено, јер ће добити оно што су овдје, на земљи изгубили, због чега су страдали.

“Каже се да ће нам на том Суду бити суђено не само за наша дјела, него и за наше лоше мисли, за лоша осјећања. Ако све то имамо у виду, онда се поставља питање: Ко је тај човјек који се може спасити, ко је човјек чија су дјела, мисли и осјећања чиста и без гријеха? Христова жртва, браћо и сестре, и Његово страдање није било узалудно, јер је Он тиме вратио човјеку изгубљено синовство и зато сваки човјек који се каје за своје гријехе и који се труди да буде бољи, без обзира на то што је грешан, љубав Божија тај гријех чисти и такав човјек може се надати да ће чути ријечи „Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета“, бесједио је о. Остоја.

Сва искушења и страдања која их задесе у овоземаљском животу, истакао је он, хришћани треба да подносе трпељиво и са благодарношћу Господу, јер се кроз њих чистимо и припремамо за дан Суда. О дану Суда Господњег призвани само да мислимо сваког дана свог живота, јер ћемо тада стати пред лице Божије да одговарамо за своја видљива и невидљива дјела.

“Митрополит Сурошки Антоније каже да ће човјеку, који је много страдао у овом свијету, бити лакше да да одговор на Страшном суду, јер он страдањима која је претрпио чисти своју душу и окајава гријехе које је починио. Ако имамо у виду ово размишљање схватићемо зашто хришћани страдају. Онај човјек који чини гријехе и не каје се због тога, а такве често срећемо у нашем свакодневном животу, гледајући очима овог свијета, живи добро и успијева у свему, али замислите како ће му бити тешко када дође пред Страшни суд Господњи, ако се овдје на земљи није макар мало очистио од гријеха“, казао је свештеник Кнежевић, поручујући вјерном народу, на крају свог обраћања, да смо призвани да помажемо једни другима, колико је у нашој моћи, на шта нас упућује и прича из данашњег Светог Јеванђеља. На тај начин угађамо Богу и Он нас препознаје као своју истинску дјецу, нагласио је о. Остоја, закључујући:

“Зато је веома важно да у овим данима, пред почетак Васкршњег поста, узмемо опроштај једни од других како би се у срца наша уселила љубав. Тако ћемо у периоду Свете Четрдесетнице моћи себе да поправљамо, а други људи, видећи плодове наше жртве и истинског труда, зажељеће да исто тако чине. Дакле, сваки човјек мора да прође кроз велики и Часни пост да би осјетио радост васкрсења Христовог или, као што каже она црквена пјесма “Јуче се сахрањујемо са Господом, а данас саваскрсавамо са Њиме“. То сахрањивање, драга браћо и сестре, јесте одбацивање свега лошег у нама и тако очишћени онда можемо осјетити радост васкрсења Христовог и радост живота у Христу“.