У недјељу, 3. марта, на Недјељу о блудном сину, Света Литургија служена је у катедралном манастиру наше Епархије Ђурђевим Ступовима.
Литургију, којој је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, служило је свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаштво Манастира. Вјерницима, сабраним у светом богослужењу, ријечима бесједе обратио се протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански.
Осврћући се на одломак из прочитаног Светог Јеванђеља отац Драган је казао да нас наша Света Црква кроз ову причу упућује на значај Свете тајне исповијести, односно покајања којим се хришћани чисте од почињених гријехова.
“Данашњу Свету Недјељу наша Црква посветила је Блудном сину, а чули сте, драга браћо и сестре, Свето Јеванђеље у којем се каже да је неки човјек имао два сина, па се онај млађи, а млађи су обично размаженији, побунио и тражио да му отац да свој дио имања, како би, наводно, почео да води засебан живот. Отац им је подијелио имање и, како сте чули ријечи Светог Писма, млађи је узео тај свој дио, потрошивши га врло брзо на разврат и са блудницама. Док је имао богатство млађем сину је било лијепо, међутим, кад се оно потрошило као што обично у животу бива, он је, протраћивши све што је добио од оца, дошао у ситуацију да није имао шта да једе, ни да пије. Одлазио је на очево имање и гледао најамнике који су тамо радили и живјели, увидјевши гријех који је учинио“, бесједио је свештеник Ристић.
Он је истакао да нас Света Црква и Господ наш Исус Христос кроз ову причу упућују на значај исповијести и покајања. Да би се човјек исповиједио, нагласио је протојереј-ставрофор Драган Ристић, он мора да има осјећај покајања за оно лоше што је чинио или што чини, од тог гријеха мора да се очисти кроз Свету тајну исповијести.
“Свим овим причама, драћо и сестре, било овом о Блудном сину, или оном о Митару и фарисеју, или о оним Мудрим дјевојкама, Господ Исус Христос нам, док је био овдје на земљи преко Светих апостола и својих ученика, преноси Свете тајне наше Цркве и то кроз обичне приче да би нам биле што пријемчивије, да бисмо их прихватили, да бисмо кроз њих лакше спознали тајну вјечног спасења. У данашњој јеванђељској причи Господ нам, кроз сагрешења овог млађег сина, показује суштину покајања. Син се враћа свом оцу, који поводом синовљевог повратка прави гозбу. Онај старији брат, који је био стално ту, љути се на оца што је тако урадио и каже: “Ето, служим те толико година и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад нијеси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.“
“Ми, обични људи, знамо се често наљутити ако нијесмо, било у породици или у фирми довољно испоштовани, јер нам се чини да се родитељи или шефови према другима с више уважавања опходе, а то је зато, из разлога што је, као и овдје, у овој причи, отац био сигуран у сина. Сигуран је, драга браћо, и Господ наш кад Дух Свети, Којег примамо преко Свете тајне крштења, обитава и остаје у нама. И онима који долазе редовно на света богослужења и причешћују се светим тајнама Христовим, понекад се чини да Господ даје више другима, него њима. Одговор је у овој данашњој причи, када отац старијем сину одговара сљедећим ријечима: “Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше; и изгубљен бјеше, и нађе се“. Дом Господњи приправљен је за сваког од нас, само од нас зависи хоћемо ли извршити нашу обавезу овдје, хоћемо ли испунити оно што се од нас очекује да бисмо задобили живот вјечни“, поручио је свештеник Драган Ристић на крају своје бесједе.
