Почетком октобра је у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици, одржан међународни научни скуп “Живот и дјело академика Богумила Храбака“.

На скупу, који је трајао од 6. до 8. октобра, учествовало је око 40 научника из Србије, региона и неколико европских земаља (Русија, Пољска, Бугарска, Македонија), који су освијетлили живот и стваралаштво једног од доајена медиевистике Богумила Храбака (1927-2010).

Од оца Чеха и мајке Српкиње, академик Храбак је научну каријеру започео на београдском Филозофском факултету, као асистент на Катедри за историју код познатог професора Васе Чубриловића. Касније је био научни савјетник и професор на више универзитета широм бивше Југославије. Оснивач је катедре за историју на Филозофском факултету у Приштини. У свом широком и плодном научном опусу освртао се и на простор који данас покрива Црна Гора, чему је посветио преко 40 библиографских јединица. Бавио се како историјом појединих мјеста (Подгорица, Никшић, Пљевља), тако и арбанашким питањем и племенима источне Херцеговине. Такође је обрађивао и економска питања везана за трговину Бојаном, трговином житарицама и сољу. Деценијама је као сарадник објављивао радове у подгоричким “Историјским записима“.

На скупу у Косовској Митровици из Црне Горе су учествовали: академик Зоран Лакић (“Живот и стваралачко дјело академика проф. др Богумила Храбака, с посебним освртом на Црну Гору“), проф. др Чедомир Лучић (“О Богумилу Храбаку уз нека упоредна размишљања“), др Будимир Алексић (“Однос Призренске лиге према Црној Гори у интерпретацији академика Богумила Храбака“) и ђакон мр Никола Маројевић (“Храбаково освјетљавање положаја католика у Србији између 15. и 17. вијека“).
Скупу су радове пријавили и двојица младих историчара из Црне Горе: мр Васиљ Јововић (“Помени Балшића у радовима академика Богумила Храбака“) и др Раденко Шћекић (“Академик Богумил Храбак на страницама Историјских записа“).