Светом Архијерејском Литургијом, која је служена у Саборном храму Светог Василија Острошког и свечаном Литијом, у Никшићу је у недјељу, 13. марта молитвено прослављена Недјеља православља. Сабраним вјерницима бесједом се, током богослужења, обратио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Преосвећеном Владици саслуживали су свештеници никшићке Саборне цркве: јереји Данило Зиројевић и Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, протосинђел Никифор, секретар Епархијског управног одбора Епархије будимљанско-никшићке и ђакони Остоја Кнежевић и Никола Маројевић. Светом богослужењу је присуствовао велики број вјерника, који су приступили Светом причешћу. Ријечима архипастирске бесједе обратио се Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Он је говорио о Недјељи православља и значају Часног и Спасоносног поста који нас уводи у радост Христовог Васкрсења.
„Овај пост је за нас нова прилика и нова могућност да се поправимо, очистимо, просвијетлимо, да Божија благодат изнова зарадује наша срца, да се оснажи наша вјера, да се ослободимо од терета греховних, да добијемо ону духовну слободу без које душа човјечија не може да живи, нити да се радује, да сатремо непријатељске замке и демонска, невидљива оружја. То је наша прилика у току овог поста, а ту силу и ту благодат даје нам Господ у својој Светој Цркви, Који нас наоружава свеоружјем своје истине, благодати и љубави, као што говори Апостол Павле, позивајући хришћане: Обуците се у свеоружје Божије, а то је оружје добра, оружје истине, духовног мира“, казао је Преосвећени Владика.
У својој бесједи Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије се посебно осврнуо на Недјељу православља, празник који је установљен у првој половини 9. вијека. Побједа иконопоштовалаца над јеретицима збила се уочи оних великих догађаја када су Словени, до тада незнабошци, почели да се крштавају, подсјетио је Владика будимљанско-никшићки.
„Била је то дуга борба између оних који су оповргавали значај Светих икона и оних који су указивали поштовање иконама Господа Христа и Пресвете Богородице. То непоштовање икона, као јудаистичко насљеђе, било је врло жилаво, упорно и стварало је много проблема у Цркви. Јудаисти су оповргавали значај икона сматрајући да је немогуће сликати Бога невидљивог, неприступног Кога нико није видио, јер, заиста, је Бог Отац невидљив, сакривен људском виду. Међутим, као што каже Свети Јован Богослов, Бога нико није видио никада, али Јединородни Син Који је у наручју Оца, Он Га објави. Син Божији је дошао у овај свијет, оваплотио се и постао човјек, примио људско тијело, људску природу, сјединио се са нама, постао као један од нас, постао видљив, описив, опипљив и због тога можемо да сликамо Његов Божанствени лик, лик мајке Његове Која Га је родила и ликове Светитеља Његових који су се са Њим сјединили, који су тијело Његово. На основу свега тога је установљен овај празник, али, не само у спомен побједе над иконоборцима, већ и у спомен побједе над свим великим јересима и јеретицима којих је било у Цркви од Јуде издајника, преко свих јеретика, до дана данашњег и биће их до скончанија свијета и вијека,“ рекао је Његово Преосвештенство.
Недјеља православља прослављена је потом свечаном Литијом у којој су иконе носила бројна дјеца. Литија вјерног народа опходила је храм, уз читање Светог јевађеља. При повратку испред Саборне цркве је прочитан дио из чина Православља.
Чин Православља, који је поводом овог Светог празника установљен у 9. вијеку, врло брзо је пренијет у српски народ. Један његов рукопис постоји у манастиру Свете Тројице у Пљевљима, а настао је у 13. вијеку у Епархији будимљанско-никшићкој.
