Молебан призива Светог Духа за почетак нове школске године служен је у недјељу, 2. септембра 2012. године у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

Молебан за благословен почетак школске године служили су свештеници архијерејског намјесништва никшићког: свештеник Остоја Кнежевић и ђакон др Никола Маројевић, а призиву Светог Духа, молитвом за здравље, стицање знања и умножавање љубави, присуствовао је, у великом броју, вјерни народ Никшића, међу којима дјеца школског узраста са родитељима, студенти и просвјетни радници. Срећну нову школску годину пожелио им је ђакон Никола Маројевић, који је казао да је човјек призван од Бога да достигне јединство вјере и савршенство, да расте до висине Христове. То, према ријечима оца Николе, значи да треба испуњавати Божанске заповијести, слушати и поштовати родитеље, учитеље и старатеље, који, са своје стране, морају знати и слиједити пут истине Божије.

“Зато је процес образовања увијек и процес васпитања и обликовања личности. Није смисао школе само у стицању знања, то је само почетак. Истинска школа има за циљ да образује људе, да од ђака изгради људе, при чему се нагласак не ставља само на њихово научно усавршавање, него на образовање, процес у коме је кључна ријеч образ. На овим просторима та ријеч је одувијек била изузетног, вишеслојног значења. Свети Дух стално преображава душу човјекову, по мјери његове вјере и дјела. Овакав Дух мора бити присутан у школама, не би ли они који се уче и који поучавају, израсли и били прави, истински људи“, истакао је ђакон Маројевић.

Он је додао да Црква Божија свједочи присуство Светог Духа, гдјегод Га људи призивају. Наша култура, која је, напомиње отац Никола, изникла из Цркве, показује на најбољи начин дејство Светог Духа. У том смислу треба поменути дјело браће Кирила и Методија, просвјетитеља словенских народа који су у деветом стољећу вршили проповијед и ширили културну и просвјетитељску мисију међу Словенима, а преводећи богослужбене књиге и Свето Писмо, Света браћа су тиме поставила темеље словенске писмености и културе.

“Свети Сава, Први архиепископ српски, наставља њихову мисију у српском народу. Није случајно Свети Сава више од вијека био школска слава. Свједоци смо да се у данашње доба, нарочито на овим нашим просторима, утире траг сваком помену ћирилице, културе и духовности, кирило-методијевске, светосавске. Разлог томе не лежи у наводној заосталости и конзерватизму српске културе, него у мржњи и осјећају инфериорности оних којима смета. На нама је да настојимо сачувати оно од предака наслијеђено и да не посустанемо при првом налету вјетра и искушења, која су обавезна у животу сваког хришћанина. Важно је сачувати континуитет и чувати предање“.

“Ту је кључна улога Цркве Божије. Тиме се чува идентитет сваког човјека. Не можемо препустити случају, и тзв. „слободи избора“ питање идентитета. Морамо знати ко смо, одакле смо и куда идемо. То се мора преносити дјеци. Стога је велика одговорност пред родитељима, наставницима и свештеницима. С неистином нема компромиса. Једна је истина Божија и правда Божија, а сваки народ је изабрани народ. Српски народ је у прошлом и овом вијеку изабрани народ Божији. Изабран је својим страдањем за истину Божију. По томе ће нас и Господ препознати. Будимо истински синови Божији, а то можемо једино вјером у Господа Исуса Христа, чувајући вјеру и свето предање“, рекао је ђакон др Никола Маројевић.

Обраћајући се учитељима и свештеницима он је поручио да школа не треба да буде тркалиште, мјесто борбе и надметања ко ће остварити боље резултате, већ би школа морала да буде мјесто сусрета човјека са човјеком, поље за остварење човјечности од дјететових најранијих дана.

“Има ли узвишенијег рада од просвјетног? Има ли финијег ткања душевног и духовног од образовања и поучавања невине, неискварене дјечије душе. Свако дјетенце је анђео Божији, у њему је садржана сва чистота рода људског. Стога и ми који поучавамо морамо учити од дјеце. Њихова искреност, непосредност, ведрина, чистота душе мора повратно дјеловати на душу учитеља и душеводитеља. Јер, образовање је увијек двосмјерно, и једино такво и има смисла“.

“Дивна је молитва коју је Црква Божија приправила за сваког који учи: “Свеблаги Господе, пошаљи нам благодат Твог Светог Духа да оснажи наше духовне силе, да би пазећи на учење које нам се предаје порасли Теби, нашем творцу на славу, родитељима нашим на радост, а Цркви и отаџбини нашој на корист“. У њој су, једноставно и свеобухватно, садржане смјернице којима треба да се руководе сви који усвајају нова знања“, закључио је ђакон Никола Маројевић своју бесједу, поручујући на крају:

“Нека би Свеблаги и Свемилостиви Господ, Светим Духом, осјенио све наставнике, родитеље, свештенике, да будемо на висини свете дужности поучавања и васпитања наше дјеце. Нека благослов Свете Тројице буде на свим нашим школама, учионицама, породицама, заједницама и нарочито ученицима, не би ли они својим трудом и врлинским животом постали добри људи и израсли у истинске личности“.
Сабрани вјерници су приступили кропљењу светом водицом, а дјеци су, поводом почетка школске године, дариване иконе.