У Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, служен поноћни молебан за благословено 2013. љето доброте Господње.
Благодарење за прошлу годину и молебан за благословено ново љето доброте Господње служили су протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног одбора, јереј Данило Зиројевић и свештеник Миодраг Тодоровић, старјешина никшићког Саборног храма. Молебану је упркос невремену присуствовао вјерни народ Никшића, којима је бесједио о. Миодраг, говорећи о новој години као дару времена од Господа, који бисмо требали да искористимо за спасење и искупљење себе и ближњих својих.
“У молитвама које смо читали, драга браћо и сестре, помолили смо се Господу за ослобађање и очишћење од гријехова, јер нас, управо, гријехови удаљавају од Бога, а вежу за сатану. Човјек не може служи два господара стога, или ћемо служити демонима, бити везани за њих или ћемо благодарити Богу за вријеме, које је вријеме спасења и, уз помоћ Божју, борити се против гријехова, борити се против онога који је лажа и отац лажи, који затвара очи наше и чини нас заробљеним, глувим и нијемим за сва добра Господња“.
“Зато је сваки дан, сваки минут, сваки час, свака година дата нама људима као велика шанса да се ослободимо гријехова и постанемо слободни Божји људи, јер Бог хоће слободног човјека, хоће сина који Га љуби, неће роба, нити најамника, али сатана хоће човјека који је завистан од њега, који је за њега везан оковима лажи, смртности, оковима погубним. Зато је свака година, управо, година доброте Господње“, казао је свештеник Тодоровић.
Он је додао да вријеме у Цркви није вријеме које су познавали стари Грци, по којима је све круг вјечног враћања. Вријеме од доласка Христа, у власти је Господњој и оно је, према ријечима о. Миодрага, вријеме спасења, а не хронологије и ређања догађаја.
“Ми нијесмо дјеца лажног бога Хроноса који, на крају, једе своју дјецу, јер је вријеме, кретање дана и ноћи велики Тартар, у шта човјек урања и утапа се, узима сваког човјека, узима генерације и читава покољења, а човјек нема на кога да се ослони, него се сурвава. Управо Христос преображава такво вријеме и даје нам вријеме године Господње, даје нам вријеме спасења, али нам и оставља слободу да бирамо хоћемо ли искористити то вријеме и постати синови Господњи, људи Божији и народ Божији. Он тражи да то постанемо по слободној вољи и будемо равни Њему, јер нам изобилно пружа своју благодат, да будемо слободни по благодати, а не да будемо само смртна бића, која чекају проток времена па да нестанемо“.
“Зато су наша срца и наше молитве усмјерене ка животодавцу Богу, Даваоцу свих добара, Даваоцу посвећеног времена, времена искупљења и очишћења гријехова наших и времена узласка и предукуса царства Божјег, већ овдје на земљи, које је као оно зрно горушично за које човјек све прода и остави и купи га по баснословној цијени јер, управо, оно нема цијену, јер је то највећи дар Божји, јер је то оно што је благослов Божји, то је оно гдје обитава и пребива Дух Свети, Дух Утјешитељ, Кога је Бог послао када се вазнио на Небо да буде са нама у вјекове вјекова. Славећи нову годину и служећи овај молебан, читајући ове молитве, молимо се Богу да управи стопе наше према заповијестима Његовим, према истини Његовој, према добрима Његовим и да очи наше, да наш ум, цјелокупно наше биће буде Његово, буде у служби Њему, да све што чинимо са Богом чинимо, у Његово име и да Му будемо захвални као Дародавцу свих добара“, поручио је јереј Тодоровић.
Послије молебана за благословену Нову годину, у којој су се свештеници и вјерни народ помолили за мир, здравље, спасење и љубав према Богу и ближњима својим, свештенство Саборне цркве Светог Василија Острошког служило је, на празник Обрезања Господа Исуса Христа, Литургију Светог Василија Великог, чији спомен Православна Црква слави 14. јануара. Вјерници, сабрани у празничном богослужењу, приступили су Светој тајни причешћа.
