У Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу у недјељу, 4. септембра служен је молебан за благословен почетак нове школске године.

Молебан за ученике основних и средњих школа, студенте, професоре и родитеље служили су свештеници: јереји Слободан Јокић, архијерејски намјесник и Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве, те ђакон Остоја Кнежевић. Призиву Светог Духа молитвом за добро здравље, стицање знања и умножавање љубави присуствовала су у већем броју дјеца школског и предшколског узраста са родитељима и омладина Никшића. Срећан и благословен почетак школске године просветним радницима и ђацима пожелио је отац Миодраг Тодоровић. Он је казао да Свети Дух, као присуство Божије, стално преображава човјека, а присуство Трећег лица Свете Тројице у школама значи непрестано човјеково мијењање, усавршавање и узрастање у Истини Божијој. Зато смисао призива Светог Духа на дјецу и њихове наставнике подразумијева образовање у мјери раста висине Христове.

“Смисао призива Светог Духа на дјецу и њихове наставнике јесте у томе да се дјеца образују у мјери раста висине Христове, да школе гаје и призивају такав Дух, како би наши ђаци узрасли у велике људе, праве, истинске, Божије људе. Тиме је велика одговорност наставника, родитеља, Цркве Божије и нас свештеника, наравно, да дјецу усмјеравамо на тај пут“, рекао је свештеник Тодоровић.

О тој свеприсутности Светог Духа свједоче плодови наше културе, која је, према ријечима оца Миодрага, цјелокупна израсла из Цркве Божије.

“Црква се моли да Свети Дух буде свуда присутан у породицама, у школама, на улицама, на сваком мјесту творевине Божије и Он је, заиста, присутан свуда гдје га људи призивају. Велика обавеза Цркве јесте чување предања. То предање које, такође, зовемо светим предањем, предато нам је на неком језику. Наши преци су одлично знали да именују људе, предмете и догађаје. Кад би човјек изрекао ону заклетву “Имена ми Божијег“ није се могло играти и поигравати са тим именом, са језиком, нити се онај истински, прави језик, језик који изражава Дух Свети, могао изједначавати са неком измишљотином или неком фикцијом. Сам језик ће се побринути да тим људима да називе и имена каква заслужују.“

“И ми смо данас пред великом одговорношћу да ствари именујемо онаквим какве јесу, да наша дјеца у будућности не би дошла у противрјечност са самим собом, са својим идентитетом“, поручио је јереј Миодраг Тодоровић.

Велика одговорност, према његовим ријечима, је на свим члановима друштва, родитељима, наставницима, свештеницима да, како рече Свети владика Николај “учинимо колико можемо и биће доста“, да се у васпитању младих људи сви потруде, не гледајући хоће ли то и неко други учинити. Ако ми данас будемо дјецу учили да није битно ко су и шта су, какви се онда плодови од њих могу очекивати, какви ће људи они постати и у какве личности ће израсти, запитао се у својој бесједи свештеник Тодоровић и додао:

“Нека би Свети Дух осјенио нас свештенике, родитеље и учитеље да препознамо одговорност коју имамо пред овом дјецом. Иако су мали, они врло добро осјећају ко их лаже и манипулише њима, а ко им говори истину и воли их. Морамо бити свјесни у какве људе желимо да стасају. Надам се да нико не би волио да наша дјеца постану полтрони, конфликтне личности, личности које имају комплекс да кажу ко су, како им је име. Црква зато и чува Свето предање, чува оно што је драгоцјено за човјека, чува тајну човјекове личности и има, не само право, него и обавезу, да именује одређене појаве у друштву и укаже на посљедице које могу проузроковати те појаве.“

“Нека би благослов Божији био на овој дјечици, а и на нама старијима, да се не заваравамо да оно што данас нијесмо учинили, а требали смо, можда сјутра нећемо моћи да учинимо. Нека Свети Дух, нека Света Тројица закрили све школе наше, наше породице и улице наше. Да Божији благослов прати овај град, Црну Гору и читав свијет Господњи.“

Сабрани народ приступио је потом цјеливању крста и кропљењу светом водом, а свима њима, поводом почетка школске године дариване су иконе.