Послије вечерње службе у цркви Светих Апостола Петра и Павла протојереј Дарко Пејић и јереј Златко Василић служили су у недјељу, 28. августа молебан за ђаке и наставнике поводом предстојеће школске године.

“Драги наставници, професори и дјецо, примили сте данас благослов кроз ову молитву. Нека Господ спусти благодат на срца ваша, да вас Господ води и руководи у изучавању науке за коју сте се опредијелили на радост родитеља и Цркве своје“, бесједио је о. Дарко, истакавши да је најважније да будемо добри људи, а потом се осврнуо на прошлост нашег народа у којем је било много непознавања вјере и историје.

“Свједоци смо и данас да се жели у потпуности промијенити идентитет једнога народа, да се жели поништити све што је вијековима стварано. Брише се дјело Светих Петровића и Светога Петра Цетињског, дјело Његоша, Светога Саве и Светога Василија. Јер, онај ко вјерује и поштује Свете претке наше он поштује и држи се онога што су нам оставили. А ко другачије учи и говори дјеци и народу лаже их. Видите да се непрестано напада наша Црква, а ко се “стара“ и “брине“ за њу до атеисти. Свако од њих изјашњава се као атеиста, али има потребу да рјешава црквена питања, иако не иде у цркву, нити му она шта значи. Интересује их једино када им дођу високе званице да се похвале какву имамо историју“.

„Сада је на реду језик, нешто што никада нико за хиљаду година није покушавао да промијени. Увијек је било ћирилично писмо и видјели сте, полако, нам додају латинична слова. И није нам што додају себи, него што тјерају друге да пишу и говоре онако како ни они сами не пишу и не говоре. Треба, браћо и сестре, наћи начина да сачувамо језик, историју и да памтимо Свете претке своје“, нагласио је о. Дарко.

Он је подсјетио да је за храм Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу прије 800 година писано Мирослављево Јеванђеље.

“Оно је писано ћирилицом и једно је од 150 највриједнијих културних добара на свијету, које је људска рука икада створила и под заштитом је УНЕСКО-а. Данас неко хоће да мијења наше писмо и памћење. Мијењају га људи попут Аднана Чиргића, којем ћирилица ништа не значи“, бесједио је о. Дарко и упитао шта би било са нама да су наши преци ћутали када се одлучивало о историји. Он је позвао дјецу да у већем броју долазе на вјеронауку која ће се и у будуће одржавати недјељом, послије Литургије.