Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у другу недјељу Часног Васкршњег поста, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Епископу је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархије: протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански, јеромонах Антоније Корунић, јерођакони Агапит Драгојевић и Андроник Ракочевић, сабраћа манастира Ђурђеви Ступови.
Вјерном народу, који се, на другу недјељу Васкршњег поста, недјељу која је посвећена великом светитељу и богослову Цркве Христове, Светом Григорију Палами, сабрао у великом броју у светом богослужењу, бесједио је Преосвећени владика Господин Јоаникије.
Епископ Јоаникије је казао да од доласка Христовог у овај свијет, од оснивања Цркве Божије, постоји увијек извјесна напрегнутост између Цркве и овог свијета. Црква представља Царство Божје у овом свијету, које је већ овдје присутно, а свијет, према Владикиним ријечима, има склоност за затварање у себе. Те противрјечности биле су увијек и у свим временима, а тога има и данас.
"Било је тога и у 14.в. када су настале велике расправе и то унутар саме Цркве. Једну струју представљали су људи овог свијета, који су размишљали по људском разуму и себе постављали као мјерило свега, а другу струју људи Цркве, који су имали ум Христов, као што каже Свети апостол Павле. Њихов предводник био је Свети Григорије Палама, велики учитељ Цркве. Ту расправу карактеришу многи елементи, дотицала се теологије, философије, духовног живота, а ја бих, овом приликом, поменуо само један мали детаљ“.
"Људи који су учили по свом разуму, претежно из књига античких мудраца, говорили су да напредовање у духовном животу подразумијева потпуно потискивање страсти како би људски разум могао да дође до изражаја и да би се достигло савршенство вјере. Они су створили једну добру и доста логичну, конструкцију, али је то, ипак, било људско умовање. Други су, борећи се за пуноћу људског живота и за правог, истинитог Бога Спаситеља човјека, говорили другачије, да људска осјећања треба преобразити, оплеменити и да нема ништа што треба да се потискује осим гријеха, таме из људског бића, да подједнако и складно треба да функционишу људски ум, разум и осјећање, тек је тада то прави, пуни човјек“, рекао је Његово Преосвештенство.
Човјек није само рацио, има разум и ум, али има и срце, осјећања, вољу и тек као такав он је, истакао је Владика Јоаникије, пуни човјек. Господ Исус Христос дошао је у овај свијет, појавивши се као савршени Бог и савршени човјек, да би дао савршенство нашем животу, да би дао савршенство вјере и да би нас као људе, као личности, као жива, боголика бића, укључио у Своју вјечну заједницу.
"Ето, драга браћо и сестре, за шта се Свети Григорије Палама борио неодступно, не уздајући се толико у свој разум и у своју памет, него ослањајући се на Јеванђеље Божје, ослањајући се на предање Цркве. Он се борио непоколебиво и неодступно и православље се у том моменту идентификовало са Светим Григоријем Паламом. Нажалост, учење његових противника, Варлама и осталих, усвојила је, у много чему, католичка Црква, односно блаже речено, католичка Црква није препознала у јеретичком учењу Варламовом и његових следбеника ништа лоше и у томе су се, већ тада, пројавиле велике разлике међу нама“.
"Углавном, Црква има велико предање, велико искуство и то се у свим паметним, зрелим народима уважава, уважава се Црква и њено предање, њено искуство, њена ријеч. Нажалост, то не видимо данас овдје у Црној Гори. Држава није тако једноставна и неозбиљна прича као што многи то схватају, поистовјећујући углавном своје интересе са државом. То неће добро донијети никоме“.
"Увијек треба Богу да се молимо да нас Бог просвијетли, уразуми да идемо правим путем Божјим, путем спасења, да се молимо за цио свијет и за пријатеље и за непријатеље. Таква је улога Цркве, такав је њен крст, али, таква је и њена слава, јер нас је Господ својим примјером и својом ријечју извео на тај пут, а то је пут Крста, Васкрсења, славе и живота вјечног“, поручио је на крају своје бесједе Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
