У цркви Св. Апостола Петра и Павла у четврту недјељу Часног поста, на празник 40 мученика севастијских – Младенци, у недјељу 22. марта 2015, свету литургију је служио протојереј Дарко Пејић. Он је честитајући дјеци и одраслим вјерницима причешће и празник, одржао пригодну бесједу.

"Има оних који су на овој светој служби Божијој, смјерно стојећи, узносили молитве Господу за дом свој, породицу, за сроднике своје, за пријетеље и непријатеље своје. Нека Господ испуни добре молбе. Сваки човјек, браћо и сестре, стреми нечему вишем. Разуман, благородан и Христом освећен човјек стреми Царству небеском, зна пут којим се иде да би се дошло до тога циља. Међутим, увукло се у људе то да желе висине земаљске, лажне. То је све, браћо и сестре, јер је човјек слика Божија, живио је у рају,без гријеха и све је то изгубио. Али је остала жеђ човјека ако се уразуми, па се крсти и живи онако како нас Христос учи и како нам је оставио, онда зна који су то извори на којима се пије да би се заситило и да би се човјек Богу приближио. То су браћо и сестре превасходно Свете тајне од самог Христа основане, кроз Цркву остављене и чувају се и предају људима – крштење, мирпомазање, причешће, исповијест, свештенство, јелеосвећење, пост, молитва, милосрђе, љубав. То су браћо и сестре све извори који су кроз пустињу живота човјековог овдје на земљи постављени, тако да кад год се човјеку учини да ће га савладати жеђ, да више нема наде, он наилази на један од тих извора. Да се напоји њиме и да настави свој пут."

"Данашње Јеванђеље браћо и сестре, говори нам колико је важан и неопходан тај пут и како је без тога пута човјек немоћан. Каже, човјек неки довео је сина апостолима који су имали благодат од Бога, каже: Помозите ми, син мој, мучи га ђаво много. И они су се молили, међутим, нису успјели да се исцијеле. Када је дошао Христос он пада пред Њега и каже: Господе помози ми, ево и син мој је глувонијем и хвата га ђаво – демон глувонијеми и, каже, често пута га баца и у ватру и у воду да га погуби, доведох га ученицима твојим и не могадоше га исцијелити. А Христос узвикну и рече:О роде, прељуботворни и грешни, докле ћу са вама бити, докле ћу вас трпјети? Доведите га мени. И каже, када га доведоше, испита Христос родитеља његовог од када га држи и како га све мучи. Не због себе, знао је Господ, него да народ који се окупио у великом броју чује и схвати и научи шта се дешава човјеку када загази у гријех и, опет, шта се дешава човјеку када се сретне са Богом. Грешног човјека запосиједа ђаво и почиње да управља његовим животом, дотле да се он више не пита ни са својим мислима, ни са својим ногама, ни са својим рукама и иде тамо куда га ђаво води. Због тога, браћо и сестре, Црква осуђује самоубиства као највећи гријех."

"Није у питању сами чин, него што човјек дозволи да га ђаво мало по мало запосиједне, што му не да у срце своје да смјести Господа и да се Он зацари у срцу његовом. Умјесто тога он дозволи да ђаво засједне на престо срца и ума његовог и да управља њиме. Због тога је Господ питао родитеља, шта се све дешавало и како га је мучио ђаво. И онда каже, запријети духу глувонијемоме: „Изиђи из њега и више се не враћај“.

"Овим ријечима Господ опомиње људе да може ђаво и да се врати, да има и ту власт ако човјек само дозволи. А мјесто се даје чинећи гријехе, браћо и сестре. И каже, насамо послије апостоли питају Христа: „Зашто га ми не могосмо изгнати? А Он им каже: „Овај род се изгони само постом и молитвом“. Зато браћо и сестре, нису свештеници измислили пост и молитву да би народ тренирали и вјежбали, него једноставно од Господа нам је остављен као оружје. И немојмо да потцјењујемо пост и молитву а исто тако немојмо да прецјењујемо себе без поста и молитве, јер је веома опасно, ... може ђаво да се поигра са човјеком. Немојмо, браћо и сестре, ништа да радимо што је важно за душу нашу, без знања своје Цркве и својих свештеника. Немојмо на своју руку. И кад узмемо нешто да читамо, питајмо свештеника за савјет“, бесједио је о. Дарко и подсјетио да сви вјерници треба да отпосте пост, да се исповиједе и причесте, као би нас Васкрс обасјао пуном свјетлошћу.