Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Епархије милешевске Г. Јоаникије служио је у четврту недјељу Часног поста, на празник 40 мученика севастијских – Младенци, у недјељу 22. марта 2015, Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Петке у Пљевљима.

Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство Епархије милешевске намјесништва пљеваљског.

Поздравно слово одржао је отац Боривоје Пантић, архијерејски намјесник пљеваљски.

"Дозволите ми, Преосвећени Владико, да Вас као драгог госта поздравим у овом светом храму у име читавог архијерејског намјесништва пљеваљског и пожелим Вам добродошлицу у Пљевља."

"Захвални смо, прије свега, Богу а онда и Вама, што сте по постављењу за администратора Епархије милешевске, након службе у древном манастиру Милешеви, изабрали да Ваша прва следећа служба буде управо у Пљевљима, која су као што знате родни град нашег мученика и страдалника за вјеру Патријарха Варнаве, чији се дом налази овдје у близини, поред ове свете цркве."

"Желио бих да искористим ову прилику да Вам захвалим у име читавог свештенства архијерејског намјесништва пљеваљског и вјерног народа града Пљеваља што сте у тешким тренуцима, у времену велике узбурканости Епархије милешевске, прихватили њено кормило које Вам је повјерено од стране Светог Архијерејског Синода СПЦ да бисте Епархију милешевску својом мудрошћу и својим искуством увели у мирне луке."

"Преосвећени Владико нека Вам Бог, молитвама Свете Петке, заштитнице овог храма и овог града, подари снаге и истрајности да истрајете у свему ономе што је свето и честито, а прије и изнад свега што је добро за нашу свету Цркву.
На многаја љета и добро нам дошли у Пљевља“, поручио је свештеник Пантић.

Архипастирском бесједом обратио се потом Његово Преосвештенство владика Јоаникије. Он је казао да је светосавска традиција дубоко упечаћена у српском роду, нарочито у старој Херцеговини, гдје Пљевља заузимају посебно мјесто са Светом Тројицом и осталим светињама које свијетле на овом подручју.

То је, истакао је Преосвећени Епископ Јоаникије, велико наслеђе и велики духовни капитал, који све нас обавезује да идемо путем Божјим.

"Данас, негдје мало више од средине Часног поста, драга браћо и сестре, прослављамо троструки празник. Прослављамо, прије свега, недјељни дан, дан васкрсења Христовог, а то је увијек празник и требало би да научимо да без неке велике муке тог дана не радимо обичне земаљске послове, већ да урадимо најважнији посао који ће нам много значити у животу, да тог дана дођемо у храм Божји, да се Богу помолимо, да Божје дјело дјеламо“.

"Свако од нас има понекад разне потребе па не може да дође у недјељни дан у цркву, али, нажалост, врло често они људи који се хвале да су велики вјерници, велики православци без икаквог разлога пропусте недјељни дан и не дођу у цркву, а то није добро. Недјељни дан треба празновати, треба се Богу молити, прије свега за своје здравље и за здравље својих породица, за своје миле и драге, за спасење душа наших, за страдални народ, за цио свијет, јер је цијелом свијету потребна молитва, нарочито у ово наше вријеме када је, као што видимо, цио свијет узаврио. Ми хришћани можемо много помоћи ако се молимо Богу, јер молитва држи овај свијет, благодат Божја која силази, захваљујући нашим молитвама на овај свијет, она даје смисао овом свијету и нашем животу“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Владика је подсјетио да наша Света Црква данас молитвено прославља и Свете мученике севастијске које из почасти зовемо Младенцима. Они су се овјенчали вијенцем непролазне, неувенљиве славе због своје вјере и љубави према Господу и Његовој Цркви, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки и администратор Епархије милешевске Г. Јоаникије, а потом додао:

"Код њих примјећујемо посебну љубав, међу њима Четредесторицом мученика, војника из доба Константина који је био вјерујући, али није био надлежан у том дијелу царства, него његов савладар Ликиније. Ликиније је био подржао цара Констатнина да да слободу хришћанству, али се, нажалост, касније вратио у паганство и постао један од гонитеља хришћана, који су по томе остали запамћени из тог времена. Послије Константина имамо Свете мученике севастијске, који се нарочито поштују, многи су им храмови посвећени у цијелој васељени и свуда се прослављају“.

"Када читамо њихово житије примјећујемо да су имали велику љубав према Богу, али и велику љубав једни према другима. Та љубав их је оснажила те су се тако мушки одупрли мучитељима и посвједочили вјеру Христову, јер потребно је, драга браћо и сестре, да љубимо Бога, да бисмо се тако приближили Извору љубави, а исто тако Бог је заповиједио да љубимо једни друге и да у наша срца не дозволимо никакав зазор или подозрење према ближњима. Ако се то појави да то кроз покајање, кроз исповјест, кроз измирење увијек отклонимо. То треба да чинимо у свакој заједници, било у породичној, било у монашкој заједници. То је основа свега - љубав која не допушта да се ничим поремети“, поручио је Епископ Јоаникије.

Литургијском сабрању је, у великом броју, присуствовао вјерни народ овог краја, приступивши Светој Тајни причешћа.

По одслуженој Литургији Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевске Епархије Г. Јоаникије посјетио је манастир Свете Тројице у Пљевљима гдје је тим поводом уприличена трпеза љубави.