На подручју Поткомовља, у селу Кошутићу код Андријевице постојала је веома стара црква чија успомена је и до данас остала сачувана у народном предању.

О манастиру Чечево, за који се претпоставља да потиче из V или VI вијека, писали су бројни аутори. Мјештани живописног, али сада напуштеног и расељеног села, које је име добило по манастирским кошутама, преносили су спомен о великом манастиру на Кршинама, једном од најстаријих у долини Лима.

Причу о древној светињи, запретеној у тами и дубинама земље, покушавао је да покрене, нарочито Спасоје Ђерковић на чијем имању се и налази овај локалитет. Упоран је био у томе да се изврше неопходна истраживања терена и управо захваљујући његовом труду 2005. стручне екипе Полимског музеја из Берана извршиле су археолошка истраживања, утврдивши да се на око један метар дубине налазе остаци вјерског објекта. Парцелу на којој се налазио храм, Спасоје је са најближим сродницима поклонио Цркви са жељом да се на том мјесту опет направи храм. Његову племениту намјеру прихватили су остали житељи Кошутића и других поткомовских села, када је и формиран Одбор за изградњу цркве.

Стручњаци Полимског музеја са археологом Предрагом Лутовцем, извршили су 2008. обимна археолошка истраживања локалитета Намастир, учинивши пионирске кораке у обнови древне светиње. Истраживањем се дошло до важних закључака. Откривени темељи веома старе цркве и остаци још једног храма са пратећим објектима, те бројна керамика, крстови и други материјал указују да се овдје одвијао црквени живот. По свему судећи Намастир је био "епископско сједиште“.

Уочени су остаци зида цркве димензија 8,50 са 5,20 метара, апсидом и дебљином зидова од 0,60 метара. Са јужне стране зид цркве достиже висину од 1,20 метара, док су сјеверни зидови сачувани у висини од 0,70 метара. Сондажно ископавање у унутрашњости цркве открило је остатке малтера који није био фрескописан, а откривени габарити показују да је ово вјероватно била властелинска црква.

Након првих археолошких ископавања Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је истакао да је ова светиња "некада личила на лијепу причу, а сада та лијепа прича, видимо, има свој коријен и бива жива стварност“.

Велики допринос у откривању манастира у Кошутићима дао је новинар и књижевник поч. Ратко Делетић, који је написао књигу "Манастир у Кошутићима и црква у Коњусима“ у којој се манастир у Кошутићима помиње као дечански метох. Записи, такође, помињу кнежеве у Кошутићима, којих је било девет из седам кућа Немањића управо на мјесту гдје се налазио храм. "Ту је свако имао отворена врата, ко је хтио учити молитву и служити својој вјери и Богу. Близу манастира су били царски конаци и данас се то мјесто зове Царево кућише у коме је, како кажу, ноћивао цар Душан“, писао је Делетић.

У његовим записима се каже да је доласком Турака манастир у Кошутићима више пута паљен и обнављан, а до темеља је разорен 1738. када се збило и велико "паленије по васељени“, а када је спаљен и манастир Ђурђеви Ступови на светим водама Лима. По свему судећи, од те године није обнављан манастир Чечево, него је због сплета историјских околности, наспрам њега, а на лијевој обали ријеке Перућице, на кошутићком гробљу направљена борова црква, али је и она спаљивана од Турака.

Уз благослов Митрополита Митрофана Бана 1892. мјештани Поткомовља су направили цркву на Броду у Коњусима као заједнички храм за села Кути, Цецуне, Ђулиће, Кошутиће и Коњухе.

Милета Ђерковић, предсједник Црквеног одбора будућег храма, подсјећа да је 2009. извршено ињектирање темеља и даље откопавање древног храма, а вођени великом жељом обнове и васкрса кошутићке светиње, у то вријеме, урадили су плато и озидали потпорни зид чија дужина је 50 метара, а висина од једног до пет метара. Одбор задужен за обнову светиње успио је, након тога, да уради поткопавање темеља, бетонирање и армирање, те започне зидање цркве, стигавши до висине од једног и по метра, али се, нажалост, ту и стало.

Светиња која ће, ако Бог да, засијати на темељима старог "намастира“ биће посвећена Полагању ризе Пресвете Богородице, празнику који се слави 15. јула. Прије четири године на тај дан Преосвећени владика Јоаникије служио је са свештенством на темељима овог храма Свету Архијерејску Литургију и са предсједником Одбора Милетом Ђерковићем, освештао и преломио славски колач.
Нека ријечи бесједе коју је на темељима кошутићке светиње, том приликом, изговорио Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, буду позив свим људима добре воље и честитих намјера да помогну обнову овог древног храма како досадашњи радови не би остали само подухват искрених и полетних појединаца, већ да у том добром и богоугодном дјелу сви узмемо учешћа, према својим могућностима:

"Ова светиња, драга браћо и сестре, свијетли вјековима. Зове се старим називом "намастир“ који символизује велику старину. Говори се да је настао у доба Немањића и вјероватно да јесте, јер су најважније светиње у нашем народу настале у доба Немањића и то треба да поштујемо“.

"Дао је Бог да је ова стара светиња која, иако порушена у турско вријеме, својим именом свједочила о нашој вјери, нашој култури, нашим корјенима, утврђивала наш идентитет. Сви који смо овој светињи долазили знали смо коју вјеру вјерујемо, које је наше писмо, која је наша народност и, ево, Богу хвала, у ово вријеме дође час да је обнављамо. Појавише се њени темељи из дубина земље и народ овог краја сложно започе обнову, иако је народ овдје прилично сиромашан, много се раселио, село ослабило, али, ако се саберу сви који су везани за овај крај, дајући свој мали прилог, то ће бити велико када се сабере и добра основа да се светиња обнови за неколико година“.

"Она својим није димензијама толико велика, али је довољно и широка и пространа да нас све може сабрати, да нас све може нахранити Небеским хљебом, да нас све може просвијетлити и осветити. Зато вас позивам да, колико ко може, од срца учествујете у обнови. Може се на разне начине учествовати, а они које вјера надахњује учествују и више него што могу, зато што улажу своја осјећања, свој труд, рад, зној и новац, све дају за обнову светиње“, казао је Владика Јоаникије.

Број жиро рачуна на који се може уплатити прилог за обнову храма у Кошутићима је:
505-0000000086689-61, код Атлас-монт банке, Андријевица
Контакт телефон Одбора за изградњу цркве: +38269 086 579 и +38269 427 876