Радио "Руски мир“, већ годину дана проводи емисију "Илинска читања“, посвећену омиљеном и значајном руском писцу, и религиозном мислиоцу, Ивану Иљину.

Иљин је послије комунистичке револуциjе емигрирао на Запад, и највећи дио свог вијека проживио у Паризу. Створио је импозантно дјело књижевно-религиозног карактера, међу којима су: "Криза безбожности“, "Пут духовног обновљења“, "Основи хришћанске културе“, "О руском путу“ и друга.

У садашњим културолошким и идентитетским расправама у Русији, Иван Иљин заузима посебно мјесто, јер је цијело његово дјело посвећено особеностима које руску културу и руски стваралачки карактер издвајају међу другим културама. Држао је редовна предавања у Паризу, и кроз своје културолошке, националне, религиозне и философске опсервације, детаљно разматрао дјела Н. В. Гогоља, А. С. Пушкина, Ф. М. Достојевског, Л. Н. Толстоја, Ивану Буњину, Ивану Шмељову, Алексеју М. Ремезову и друге.

Књижевник Милутин Мићовић, који ових дана борави у Москви, гостовао је на радију "Руски мир“ у емисији "Илинска читања“, коју води изврсни зналац дјела Ивана Иљина, Александар Михаилович Шарипов.

Разговор са нашим књижевником, била је и прилика, да се у контексту словенских култура, покрену питања српског културног идентитета кроз дјело Петра Петровића Његоша. У разумијевању унутрашње слободе и духовних ослонаца, основни погледи П. П. Његоша и И. Иљина саглашавају се у дубљим, метафизичко историјским погледима. И код Његоша и код Иљина, као код других руских религиозних мислилаца 20. вијека, долази до пуног изражаја она дубља црта словенског стваралачког карактера гдје се прожимају историја и метафизика, религија и поезија, страдање и љепота, слобода и сазнање.

Као што су руски мислиоци у егзилу, у 20. вијеку, међу којима високо мјесто заузима Иван Иљич, освијетлили основне стајне тачке руског културног и духовног насљеђа, тако је Његош, још у 19. вијеку, освијетлио утемељујуће основе српског духовног насљеђа, као и његову будућност.

Савремене расправе и полемике на пољу идентитетских питања, и погледа у будућност, не могу се водити, без таквих духовних ослонаца, и, наравно, генијалних свједока, који су освјетљавали дух и душу свог народа изнутра.
Разговор на радију „Руски мир“, водио се у простору тих питања, са освртима на актуелно духовно и културно стање у простору словенских народа.