Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је 16.марта 2014. у Недјељу Светог Григорија Паламе, Свету службу Божју у манастиру Заграђе.
Преосвећеном Владици је саслуживало свештенство и свештеномонаштво, а молитвеном сабрању је присуствовао вјерни народ пивског краја.
У литургијској проповједи Епископ будимљанско-никшићки је казао да је друга Недјеља Великог поста посвећена Светом Григорију Палами, великом учитељу православља, који је био светогорски монах, а касније Митрополит солунски. Свети Григорије Палама је био савременик цара Душана са којим се и сретао неколико пута.
Живот Светог Григорија Паламе, истакао је Владика Јоаникије, по много чему је имао додира са српским народом у то вријеме, а нарочито са српским монасима на Светој Гори Атонској.
"Важније од свега је то што је он, заиста, велики учитељ вјере православне. У вријеме када су многи вјеру схватили као неко увјерење, учење или чак идеологију чак, кад је вјера код многих била охладњела, а рационалистичке теорије о бићу Божјем биле претежније од самог искуства вјере, појавио се Свети Григорије Палама као вођа оних који су имали живо искуство вјере, као онај који носи предање свете вјере православне не само као учења, увјерења и теорије, него много више од тога, јер вјера је живот и свјетлост, радост и снага духовна“.
"Вјера је оно што нас води, руководи, што нам указује на прави пут. Вјера је она сила која нас приводи самом Богу, која нас са Богом сједињује, која милост и благодат Божју привлачи са Неба на земљу. Свети Григорије Палама је као велики духовник и велики богослов бранио православну вјеру и оповргавао све рационалистичке теорије, које су наизглед имале вид побожности, али су, заправо, оно што је најважније у вјери заобилазиле“, рекао је Његово Преосвештенство.
Свети Григорије, према Владикиним ријечима, потврђује да у свим временима траје борба за праву истиниту вјеру. Он је показао велику одговорност, бивао гоњен, прогоњен и затваран због правог исповједања вјере, а касније прослављен као велики заштитник вјере православне и уздигнут на достојанство солунског митрополита.
"Његове свете мошти се налазе у Солуну, осим моштију Светог Димитрија Солунског Чудотворца, највећа светиња града Солуна су мошти Светог Григорија Паламе, савременика нашег цара Душана. Дакле, драга браћо и сестре, завештање свете вјере православне, јеванђеља Божјег, Христово завештање је оно што је најскупоцјеније, што се ни са једном вриједношћу овог свијета не може упоредити, већ је драгоцјеније је од свега другог“, поручио је Епископ Јоаникије.
Он је подсјетио да је манастир Заграђе, задужбина Херцега Стефана Косаче, знаменита светиња коју је велики српски владар завештао да се у њој сахрани, али се то, нажалост, због бурних времена и искушења тог времена, није догодило.
"Херцег Шћепан је овдје саградио себи гробницу још за живота, међутим, није се та његова жеља испунила. Његов гроб је негдје друго, али се испуњава главна жеља Херцега Стефана Косаче да ова светиња пропоје и, хвала Богу, доласком оца Лазара она је и пропојала. Многи људи су поодавно приложили свој прилог и уложили свој труд и на тај начин су омогућили оцу Лазару да дође овдје. Од кад је он дошао све се измијенило и процвјетало, све је добило смисао. Испуњава се воља и намјера великог ктитора Херцега Шћепана Косаче“.
"И, хвала Богу, довели смо сви заједно ову светињу до момента када треба да размишљамо о њеном освећењу. Не знамо сигурно да ли ће то бити ове године или догодине, има још доста да се уради, али оно главно је већ урађено. На такав начин ми показујемо своју одговорност за велико наслеђе православља које су нам завештали наши преци. Уз Божју помоћ и светих Његових, потрудисмо се колико смо могли, а даће Бог снаге да се још потрудимо, да оно што се од нас тражи у овом времену испунимо и извршимо и да оставимо добро наслеђе нашем потомству, ако Бог да“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, закључујући своју бесједу ријечима:
"Нека Господ да снаге оцу Лазару, свим добротворима, градитељима, приложницима ове свете обитељи а има их пуно. Овом приликом морам да истакнем, посебно, да су општина Плужине и предсједник општине г.дин Мијушко Бајагић показали, заиста, праву и пуну одговорност, пуну пажњу према овој светињи и уложили много да она заблиста. Наравно, то ће се све на добро вратити и народу Пиве и општини Плужине, кад ова светиња се доврши, кад се у потпуности обнови, кад заблиста, кад је оспособимо да она може да прими и Пивљане и све остале путнике, намјернике, хришћане, поклонике који ће у њу, ако Бог да, долазити као што долазе у Пивски манастир“.
