Кичава је једно од најстаријих насеља у бјелопољском крају. Налази се у сјевероисточном дијелу бјелопољског краја. Први пут се помиње 1253. године у повељи краља Уроша који је Богородичиној цркви у Бистрици (Вољавац) даровао цркву и баштину у Кичави. У Ридовима, поред Кичавске ријеке налазе се остаци манастира Кладник са црквом Светог Николе.

Поред манастирске цркве налази се извор са пијаћом водом. Мјештани ову црквину сматрају великом светињом. Манастир и црква су порушени почетком 19. вијека. Изнад засеока Бреза на старом путу, по предању мјештана, некада је постојала црква поред које се налазило караванско станиште. Непосредно уз цркву налазила се и царина гдје се царинила роба коју су прегонили каравани.

Манастир је урушен и остали су само темељи.