На празник Рођења Пресвете Богородице одржан је традиционални сабор у манастиру Подмалинско код Шавника.

Литургију је служио игуман манастира Бијела Архимандрит Исаија Крговић и протојереј Велимир Јововић, парох страшевински и старотребјешко-кличевски. За пјевницом су појале монахиње манастира Св. Апостола Луке из Жупе Никшићке.

Великом броју народа овога краја, који се окупио у овој дробњачкој светињи, послије свете Литургије обратио се о. Велимир Јововић:

“Стојећи на овом светом и утемељеном мјесту, мјесту наших светих предака Немањића, које је освештано молитвом, постом и благородним животом у њему, које је освештано јуначком крвљу, ево нас на овај велики и узвишени празник Рођења Пречисте и Преблагословене мајке Божје, Богородице Марије. И ко може узмоћи да каже неку ријеч о мајци Божјој, а каже се за Мајку Божју да је била много штедљива на ријечима. Остало је нешто мало, а то мало је у славу Њеног Сина Бога Живог Исуса Христа, да су Њена пречиста уста изговорила. Каже се у Њеном житију и у животу Њених родитеља да су они живјели свето и беспрекорно, чисто и тачно по заповијестима Божјим, да су Јоаким и Ана живјели до дубоке старости, дјеце нијесу имали, а код Јевреја се то сматрало за велику погрду. То није поколебало њихову вјеру, то их није поколебало да живе још честитије и још праведније, и погледа Бог велики на ту њихову праведност, на њихов благородни живот и даде им највећу међу женама рођену Пречисту и Преблагословену мајку Бога Исуса Христа Сина Божјег.“

“Мајка Божја, браћо и сестре, сузама је измољена од Бога, а суза људска је најчистија течност, како то и наука каже, суза људска је моћнија од свих моћи земаљских. Сузом човјек Бога моли, сузом човјек Бога умољава и Бога дозива у свој живот и Бог га чује, Бог га види са том најчистијом сузом кад је човјек способан да је рони“.

“Конкретно у историји, прије двије хиљаде година родила се мајка Божја од својих престарелих родитеља Јоакима и Ане, а онда је мајка Божја била та једина достојна која је тијелом родила Исуса Христа Сина Божјег. Кроз историју, од тада па наовамо, сви ми хришћани смо позвани да будемо као мајка Божја, да се трудимо да честито, поштено, праведно и по заповијестима Божјим живимо, да уносимо заповијести Божје у свој живот и онда, ако смо такви, чули смо ријеч Божју. На другом мјесту Господ каже Они који чине вољу Оца мојега, то су браћа моја и сестре моје и мајка Моја. Ето какву нам почаст Господ дава, увиђамо шта жели Господ од нас, какве Он жели да нас види и какве нас Бог хоће и какве нас је, на крају и на почетку, Бог створио и за шта нас је створио. А створио нас је за оно што је честито и праведно и поштено“.

Домаћин овог сабора био је Неђељко Струњаш из села Тимар код Шавника, који је поздравио сабрани народ за трпезом љубави.

Племенима Дробњака и Ускока бесједом обратио се Јанко Јелић:

“Захвалимо Господу што нас сабра, захвалимо Му што нас удостоји велике милости да се у име Његово и у славу и спомен најмилосније мајке Његове опет окупимо и опет поновимо молитву и Њему и Њој и да се озарени надом овдје, испред древног храма у древном Дробњаку, повеселимо људском ријечју и најдивнијом дјечјом радошћу и пјесмом, јер како нам рече Господ Христос Гдје год се двоје или троје окупи у Моје име и Ја сам ондје са њима. Вјерујемо и знамо Он је са нама, а кад је Он са нама, онда је са нама и непрекидна и плодоносна молитва Пресвете Богородице, кад је Он са нама онда је са нама и сила и снага Светог архангела Михаила, кад је Он са нама онда је међу нама и слога, и љубав, и чврста ријеч и живот испуњен смислом и љепотом“.

“Зато се радујмо и, хвалећи Господа, похвалимо се и сами, али не онако, браћо моја, како се хвале разметљивци и хвалисавци празном и неумјереном причом, похвалимо се оним чиме нас је Господ наградио, оним што се међу нама познаје и оним што се кроз нас увијек обнавља. Похвалимо се сами себи да бисмо схватили вриједност великог дара којим смо овјенчани и да бисмо остали достојни њега и у будућности, да бисмо то достојанство сачували за потомке. Похвалимо се штедећи ријечи да нам је подарено да саборно славимо спомен и име Богомајке овдје, у нашем Дробњаку, два пута у међудневици на Пошћењу и у Подмалинску, као мало који крај и народ васколиког српства. Похвалимо се само шапатом да смо, иако расељени и често малобројни и од свијета често остављени, остали Христово стадо и да смо остали у вјери и нади само у Њега и у оно што од Њега дође. Похвалимо се и захвалимо се што знамо да се овдје на овом истом мјесту сабирала српска, Христом оплемењена и просвећена властела која је градила храмове, који и данас пред нама стоје и државу које ни највеће земаљске војске не могу срушити, зато што су једнима и другима темељи заједнички у срцима нашим“.

У културно-умјетничком програму учествовала су дјеца са вјеронауке из Шавника, из Страшевине и Сенице. Дружење је настављено уз разговор и струне гусала.
Домаћини за идућу годину биће братство Жугића са Мљетичка.