Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу, 14. августа на празник Изношења Часног Крста, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећеном Владици саслуживало је неколико свештеника архијерејског намјесништва беранског и свештеномонаха манастира Ђурђеви Ступови. У својој бесједи он се осврнуо на причу из јеванђељске проповиједи о ходању Господа Исуса Христа по води Генисаретског језера, када је апостол Петар кренуо по води за Господом, али се уплашио од узбуркане воде и, немајући снаге да се одупре, почео да тоне.

“Као што је апостолу Петру, видећи Господа Који је савладао земљину тежу и природне стихије и показао своју власт над њима, био циљ да хода по води, па је зажелио да и сам добије такву способност, да добије ту слободу и ту моћ, кренуо тим путем тако и ми, драга браћо и сестре, треба да кренемо да се у току овог Госпођинског поста ослободимо земљине теже, али у једном другом, духовном смислу. Не треба циљ да нам буде да ходамо по води или да будемо јачи од природних стихија, него да се трудимо да будемо јачи од стихија страсти и оних земаљских порива, који понижавају човјека. Тога је исувише, а те наше слабости најчешће се манифестују кроз разне диобе, свађе, препирке, инате, пркосе, разбијање заједнице и то нас потапа, унижава и то је оно што је истинска опасност за нас“, истакао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Преосвећени Епископ је додао да “слободу над страстима у нашој души дају пост и молитва, који нас ослобађају од мрака и таме лоших порива у нашем бићу“.

“Овај пост, иако кратак, веома је значајан. Научници су доказали да је наш велики пјесник Његош сматрао да од два поста, који су неки минимум за оне који се називају хришћанима, један је управо Госпођински, а онај други је пост пред Васкрс. Данас се, на жалост, врло мало пости. Велики број људи и породица уопште не пости, иако је познато да сувишно уживање у јелу и пићу поробљава душу и тијело, производи разне душевне и тјелесне болести и немоћи. То су проблеми данашњег свијета, а најбољи лијек који је од памтивијека дат људима јесте свијетли и богоугодни пост. Треба да знамо да се душа и тијело не лијече само простим уздржањем од мрсне хране, него се под хришћанским постом подразумијева тјелесни и духовни пост, када истовремено пости и душа и тијело. Душа пости од осуђивања, страсти, сасијеца и избацује таму и страсти из своје душе, ослобађа се од осуђивања, мржње и пакости, а у своју душу усељава молитву, милост, добро расположење, широко и отворено срце према свима, јер љубав и незлобивост су најјаче оружје у овом свијету за нас. То је она снага којом се душа окриљује, којом се душа ојачава, а тијело се ослобађа од сувишка јела, пића и мрсне хране, чисти се наша душа и тијело и бивамо лакши да прослављамо име Божије, лакши и хитрији на вршење добрих дјела, на сваки богоугодни труд за своје добро и за добро својих ближњих“, поручио је на крају своје бесједе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.