У шесту недјељу по Васкрсењу Христовом, Недјељу слијепог, када наша света Црква молитвено прославља Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, 21. маја 2023. молитвено и свечано је било у Каменску код Никшића, гдје је обављен чин малог освећења храма Светог Николаја.
Чин малог освећења обавили су свештенослужитељи Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске: архимандрит Сергије (Рекић), игуман манстира Острог, архимандрит Арсеније (Самарџић), игуман манастира Косијерево и протојереј Данило Зиројевић, надлежни парох.
Служена је света Литургија у којој је молитвено учествовао вјерни народ никшићког краја.
Сабране је литургијском проповједи поучио о. Сергије.
„Кад се обнавља овај храм и кад смо благословили ове иконе на иконостасу, тиме, заправо, обнављамо и поново радујемо сјени наших светих предака, и ударамо темеље нама и нашим потомцима за живот вјечни и непролазни. Живот овај на земљи јесте веома важан само због тога што, живјећи овдје са вјером у Бога и активном заједницом кроз Цркву Божју, коју је сам Христос основао, задобијамо живот вјечни. Сам Господ наш Исус Христос, чули смо у Јеванђељу, јесте свемогући Бог. Пресвета Тројица долази у лику Христовом у свијет овај да га спаси од гријеха, од смрти, ђавола“.
„У данашњем Јеванђељу смо чули како је Господ наш Исус Христос исцијелио од сљепила, дао вид рођеном слијепцу. Питали су апостоли Господа: Ко сагријеши, он или његови родитељи, наравно, како је могао да сагријеши неко тек рођен. Каже Господ: Не сагријеши ни он, но родитељи његови. Дакле, и тад су вјеровали да гријеси родитеља могу да се одразе на начин да дијете изнесе жртву за своје родитеље. Међутим, Господ каже да не сагријеши нико него да се дјела Божја покажу на њему. Неће њему награда од Бога изостати, да се не збуњујемо зашто је неко рођен слијеп, овакав или онакав, јер Господ Бог праведним својим судом, који Он као свемогући Бог даје нама, неће оставити ничију жртву непримљеном, него ће се прославити свако са мјером своје жртве“, бесједио је о. Сергије.
Указао је да се не каже без разлога да мјера љубави јесте мјера жртве, коју поднесемо.
„Господ Бог, помазавши очи слијепорођеном, враћа му вид. Многи то не вјерују, многи се, чак, буне против тога и кроз цијелу историју свијета наћи ћемо многе који својим невјерјем или маловјерјем оспоравају дјела Божја, тиме не само себе удаљавају, него и друге око себе покушавају удаљити од живог и вјечног Бога“, казао је архимандрит Сергије, додајући да је данашње сабрање управо у храму Светог оца Николаја, а у Јеванђељу, читајући о слијепорођеном, сагледавамо, по његовим ријечима, једног од дивних Божјих ученика, Светог Николаја.
„Он је својим дјелима оставио дубок траг у историји човјечанства и цио свијет диже му храмове и слави његову светост, човјека који је вјером у Бога, борећи се за правду Божју, кад је оправдао кривооптужене и спасао за свог земаљског живота, али и милосрђем, када је безброј дјела милосрђа учинио зарад љубави Христове којом је заволио Господа и ближње своје“, поучавао је игуман Острошки, подсјетивши на једно од дјела Светог Николаја, а везано је за наш род, јесте када је наш Свети Стефан ктаљ Дечански био ослијепљен, у изгнанству, у Грчкој.
„Свети Николај, у тренутку када је Божја промисао тако хтјела, кад је Свети Стефан Дечански, који је у нашој Метохији сада тијелом и тамо краљује и краљеваће, и свједочи својим светим моштима то дивно дјело да је Свети Николај Чудотворац; јавио се њему, исцијелио његове очи и вратио му вид. Он, благословен и исцијељен од Светог Николаја Чудотворца, наставља свој живот и оставља најсвјетлији примјер хришћанског владара који је, укријепљен и чином свог исцјељења, прослављао Светог Николаја, угледао се на његова добра дјела у милости, правди, водио свој народ. Бог га је прославио и до дана данашњег и Свети Николај“, казао је отац Сегије.
Заједничарење је настављено уз трпезу братске љубави на којој се обратио проф. Радован Чолаковић, захваливши свештенству и вјерном народу на учешћу у данашњем сверадосном сабрању.
„Хвала вам велико што сте благоизвољели да освештате цркву, да нас упутите и учврстите у Божјој љубави и мудрости. Црква живи с народом, народ живи Црквом. Заједно се радују и тугују. Гдје се чује пој свештеника и звук црквеног звона, ту је живот овоземаљски и небески, ту је смрт не као крај већ као почетак новог вјечног живота. А ту је и човјек и љубав према свима и сваком. Корачамо стопама Светог Саве, Светог Петра Цетињског, Светих Немањића, Косовских мученика, Светог Василија и Петра II Тајновидца. Богу се молимо, вјеру чувамо онако како су је чували и нама у аманет оставили наши преци“, рекао је Чолаковић, додавши да су душе предака данас заиграле, славећи радост вјечног живота као непресушног извора снаге и мудрости.
Божја истина и правда, и народна слога јесу и биће, нагласио је Чолаковић, вјечни пламен који се чува и гори у свим светилиштима српских православних храмова, па и у овом у Каменску.
„Црква је подигнута 1885. године у славу и част Светог Николе, заштитника свих путника и на копну и на води. Први насељеници села Каменска били су својеврсни путници, дошавши овдје из разних крајева. Настањени у безводном и кршевитом крају постали су добри домаћини и добри људи, учећи се на народном предању и народној поезији. Није ли само име села синонимија и метафора камене успаванке, а има ли милозвучније и љепше пјесме од ње“.
„Црква је обнављана и поправљана захваљујући људима из села и ријетким донаторима. Захвалност свим приложницима на новачним прилозима и другим бројним радовима. Посебна захвалност Општини Никшић и њиховим челницима: Марку Ковачевићу и Немањи Вуковићу и нашим мјештанима доктору Бориславу Чолаковићу на донираном звону и Дарку Чолаковићу на уређењу иконостаса“, казао је проф. Чолаковић, заблагодаривши такође и свештенству што је народ Каменска уз њихов благослов освештао своју цкрву, и учврстио хришћанске врлине – богољубље, постојаност, мудрост, милост, љубав.
„Заједно с вама, чувајмо и проносимо вјеру, славу и част Српске православне Цркве. Христос Васкрсе“, поручио је Чолаковић.
Литургији и чину освештања присуствовао је и Марко Ковачевић, предсједник Општине Никшић за кога представља част и задовољство да буде међу дивним народом, који данас саборује у славу имена Божјег, „знајући да једино оно што је Божје може бити вјечно и то за вјечност треба да се слави“.
„Хвала вам што сте и мене окријепили, заиста је била дивна служба и све је, како је о. Сергије рекао, препуно симболике. Свети Чудотворац Николај, заштитник путника, Јеванђеље које говори о томе како Христос враћа вид човјеку који је од рођења био слијеп, враћање вида од стране Светог Николе Светом Стефану Дечанском, а Свети Стефан Дечански је, иначе, сачувао овај лик Светог Николе онако како га сада знамо, јер је био на фресци са Никејског сабора и дао је својим иконописцима да тај лик пренесу на икону, коју је даровао цркви Светог Николе у Барију гдје је била православна капела коју су наши Свети краљеви финансирали док је трајала лоза Немањића. Остала је та икона и овај лик Светог Николе каквог га и данас знамо“, навео је Ковачевић.
Захвалио је професору Радовану Чолаковићу, једном од професора никшићких средњих школа који су се успротивили преименовању српског језика у Црној Гори, на томе што му, како је казао, „није предавао“.
„Тиме што ми није предавао, тиме ме је све научио. Хвала и њему и свим осталим професорима, који су бранили име нашег језика српског, знајући да је језик извор, да нас он води ка извору и ка обнови и ове цркве, и овог народа. Они протести које сте ви имали тада јесу слика оних литија које су биле прије три године и које су нас довеле до слободе коју данас, ипак, живимо, иако многи нису до краја задовољни, али много је боље него што је било прије. То је све захваљујући вама и томе што сте нас све научили иако нам нисте предавали.
