Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије освештао је у недјељу 9. маја 2021. главно звоно за Саборни храм Светог Симеона Мироточивог у Беранама, чија градња се приводи крају.
Владици је у чину освећења саслуживало свештенство беранског намјесништва и монаштво манастира Ђурђеви Ступови.
Обраћајући се сабранима, у сверадосном чину освећења звона за велељепни берански Саборни храм, Преосвећени Епископ је казао да се у ову изградњу до сада укључио велики број ктитора, добротвора, приложника. Њихова имена су заведена у књигама приложника овог светог храма.
„Свети Симеон Мироточиви, чији храм градимо, окупио је велике ктиторе који су дали велики прилог, оне који су дали нешто мање и оне који су дали колико су могли и то је све велико. А окупио је и људе од знања, пројектанте, стручњаке, инжењере, јер овакав храм не може да се подиже без великог искуства, знања и умијећа“, навео је Владика.
Додао је да смо до недавно били навикли да подижемо мање храмове, а са наставком градње храма Светог Саве, започели смо градњу монументалних храмова по свим српским земљама, попут храмова у Црној Гори: храм Васкрсења Христовог у Подгорици, Светог Јована Владимира у Бару, који, оцијенио је Његово Преосвештенство, по љепоти и монументалности стају у реду, одмах иза храма Светог Саве.
„Нешто мањи храм је овај овдје, у Беранама; он је таман по мјери овог града и овог народа. Могли смо га саградити прије, 20 и више година је од кад је постављен камен темељац, али у томе има нечег изузетно доброг, да се укључи што већи број људи и постигне што бољи квалитет. Све је до сада добро урађено, хвала Богу, уз мање примједбе, и, ево, имамо саграђен Храм, који је почео и изнутра да се гради. Та градња изнутра ће, можда, бити, претежнија. По ријечима Светог цара Давида: Сва је љепота кћери цареве унутра. Мисли се на љепоту душе, као што спољашност човјекова није главна одлика његове љепоте“, бесједио је Епископ Јоаникије.
Навео је да је звоно, тежине скоро хиљаду килограма, стигло из Русије. То значи, нагласио је Владика, да су се у њега уградили и браћа Руси, који су га одлили, а који располажу великом традицијом, знањем и искуством у ливењу звона.
„Укључила се и велика светиња Александро-невска лавра са Владиком Назаријем и братством те светиње за коју је српски народ много везан и која је, на неки начин, ушла у историју српског народа и сама свједочи о тој историји. Имамо ово величанствено звоно, које је по мјери овог Храма. Приложници су са великом љубављу дали новчани прилог да се звоно наручи, изради и допреми до храма Светог Симеона Мироточивог. Освештасмо га, а са тим освештасмо труд и љубав свих који су се потрудили и дали прилог, а ништа мањи није труд ни оних који су све ово осмишљавали и помагали око превоза“, казао је Владика.
Он је захвалио свима који су учествовали у данашњем светом чину.
„Ово је радостан чин и ово много значи за даљу изградњу овог светог храма. Ваша љубав ће учинити да изградња, сада, заправо, украшавање изнутра буде како ваља и да овај храм како је лијеп споља буде још љепши изнутра, а чекамо, ако Бог да, да се он напуни вјерног народа и тек ће тада храм бити савршен и лијеп, кад се у њему почну служити свете службе и кад се почнемо саборно окупљати. Замолићу свештенство овог храма да за неки од наредних великих празника припреме прву службу, да отворимо храм и да се у њему Богу молимо“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Владика је овом приликом додијелио одликовања добротворима који су дали свој прилог за изливање овог звона. За показану љубав и доброчинство према светој Цркви, нарочито, приликом учешћа у куповини и прилогу главног звона за Саборни храм Светог Симеона Мироточивог у Беранама архипастирском граматом су одликовани: Миленко Џелетовић (из Београда), Срђан Гобељић (из Париза), Станко Бојанић (из Београда), Саша Јовшић (из Београда), Душко Јовшић (из Београда), Драгослав Миличковић (из Београда), Ђоко Кривокапић (из Београда), Владимир Милосављевић (из Чачка) и Миодраг Бранковић (из Београда).
Архијерејске захвалнице су додијељене: Богдану Благојевићу, Јелени Терзић (из Београда), Мишку Гојаку (из Париза), Марку Кртолици (из Београда), Јанку Кртолици (из Београда), Зорану Лукићу (из Београда), Драгом Јеловцу (из Београда), Жану Јовану Вулићу (из Београда), Валентину Евгењевичу Елбаку (из Санкт Петербурга).
