Ових дана је Савез писаца Русије додијелио високо књижевно признање – Медаљу за мајсторство и подвижништво на добро руске литературе (Медаль за мастерство и подвижничество во благо русской литературы), књижевнику и предсједнику Књижевног друштва „Његош“, Милутину Мићовићу

Ових дана је Савез писаца Русије додијелио високо књижевно признање – Медаљу за мајсторство и подвижништво на добро руске литературе (Медаль за мастерство и подвижничество во благо русской литературы), књижевнику и предсједнику Књижевног друштва „Његош“, Милутину Мићовићу.

Вијест је дошла из Москве од предсједника Московске организације Савеза писаца Русије, Владимира Георгијевича Бојаринова. Предлог за ово признање пошао је од колега писаца из Москве, на челу са пјесникињом Татјаном Љетњевом.

Већ двије деценије Милутин Мићовић присутан је у руском културном простору. Поводом 150. годишњице од рођења Његоша на државном универзитету у Петрограду организовао је Његошеве дане; а 2003. у Москви се појавила антологија савремене српске поезије на руском језику „Из века у век“, пјесника и преводиоца Сергеја Главјука у којој је заступљена Мићовићева поезија; 2004. учествује на Данима словенске писмености у Самари и у Москви; од 2009. више година узастопно учествује на међународном пјесничком фестивалу у Тверу, „Поющие письмена“ гдје је из више наврата награђиван.

Године 2010. у преводу познатог антологичара и преводиоца српске поезије на руски језик, Андреја Базилевског, у граду Тверу објављен је и његов избор из поезије „Трагови будућности“ (Следы Будущего), друго издање у Москви. 2013. Од 2012. редовно учествује на конференцијама: Словенски свијет у трећем миленијуму, у чијим зборницима је објавио више својих радова на руском језику.

Мићовић је такође учествовао на конференцијама у Тверу и Москви (2013), организованим поводом 200. годишњице Петра II Петровића Његоша, а у зборницима који су поводом Његошевог јубилеја изашли у Русији објавио је своје радове. У граду Јарославу (2017 и 2018), на тамошњем универзитету, учествовао је на конференцијама посвећеним јединству словенских култура.

У Централном дому писаца у Москви, Мићовић је имао своје ауторско вече (2018), а представио га је, пјесник Иван Голубичниј. Такође, том приликом је имао разговоре о српској поезији и преводима Његоша на руски језик у часопису „Москва“, који уређује пјесникиња и књижевни критичар Анастасија Чернова.

Милутин Мићовић је аутор предговора за први превод на руски језик дјела „Луча микрокозма“, коју је превео познати слависта и преводилац српске књижевности, недавно преминули, Иља Числов. Овај предговор као и превод Луче, првобитно је објављен 2016. у Зборнику Института за свјетску књижевност руске Акдемије наука (ИМЛИ) из Москве, а потом и у самосталном двојезичном издању које су објавили Епархија будимљанско- никшићка, Књижевно друштво „Његош“ и Издавачка кућа Штампар Макарије. Такође, ови издавачи су објавили и први превод Његошеве Биљежнице (Записная книжка) на руски језик у преводу Анастасије Бурцеве, са предговором М. Мићовића.

Поезију и прозу Милутина Мићовућа преводили су на руски језик, поред А. Базилевског и преводиоци: Александар Шумилов, Иља Числов, Сергеј Главјук, Наталија Блудилина, Елена Осипова и др.

Медаља за мајсторство и подвижништво на благо руске литературе, Мићовићу ће бити уручена у Савезу писаца Русије, приликом његове прве посјете Москви.

Извор: ИН4С