У цркви Светих апостола Петра и Павла, у пету недјељу по Васкрсу – недјељу Самарјанке, 30.маја 2021. Литургију је служио јереј Александар Раковић.

Сабране је бесједом поучио о. Александар, који је казао да је свака недеља од Васкрса па до ове, била посвећена неком јеванђелском лику.

Најприје је, навео је он, била Томина недјеља и прича о његовом блаженом невјерју, а затим жене Мироноснице.

„За њима смо имали причу о Раслабљеном у Бањи Витезди, који је 38 година чекао да га неко спусти у воду, у којој би се излијечио који први уђе, када би је једном у години заталасао анђео. Данас смо кроз свето Јеванђеље слушали причу о Самарјанки о којој свједочи апостол Јован, који описује њен сусрет и разговор са Господом. Господ позива да свако ко је жедан приступи Њему и да ће из Његове утробе потећи ријеке воде живе. Те ријечи је Господ наш Исус Христос поновио и жени Самарјанки. Од ње је тражио привремену воду да утоли жеђ физичку, а обећао јој је воду која води у живот вјечни. Она се збунила, као што би се свако збунио када би чуо те ријечи први пут и не би му било јасно о каквој се води ради. Не би схватио  да је та вода духовна, која нас пере од старог човјека и препорађа. Вода, коју нам даје Господ, је она вода са којом се свако од нас, понаособ, на крштењу опрао и ушао у Његову заједницу. И кроз Свето Причешће Он не престаје да нас напаја са Извора воде живе. Она није то разумјела, нити је могла разумјети, али када је Господ проговорио о њеном животу, тада је схватила да је Он  пророк, са великим П, а у Мојсијевом закону пророк који се са великим П је сам Месија, сам Христос, Који ће доћи да спаси свијет. Она Га препознаје, каје се због начина свог живота и прихвата ту воду, живу воду, којом је и она постала ријека која се слива у море Царства Божијега, у море вјечног живота”, бесједио је о. Александар.

Још једна битна ствар у овом Јеванђељу, напоменуо је о. Александар, када су они разговарали о томе гдје и како се треба молити.  
“Господ каже: Доћи ће вријеме када ће се истински богомољци молити Богу у Духу и истини. Да би то разјаснили, потребно је да се присјетимо како су се тадашњи Јевреји молили. Њихов начин молитве је био прилично формалан и театралан, зато Господ каже истински богомољац се моли у Духу и истини“. Треба се молити духом, својим унутрашњим бићем. Наше унутрашње биће треба да се разгори и да се моли Богу у истини, значи истински, не лицемјерно, не формално, површно и лажно, да се молимо за једно, а друго да чинимо, него морамо да живимо оно за шта се молимо. Наш живот мора да прати нашу молитву, не можемо живјети грешно и развратно, као што је живјела ова Самарјанка прије него што је познала Господа, јер тада нисмо истински, него лажни богомољци. Морамо се научити истинској, искреној молитви, која ће ићи из нашег унутрашњег бића, која неће бити одраз тога да нас виде људи и да се сам препознам као богомољац. То није молитва, то је више глума, представа. Нека вас Господ укријепи и да вам ту истинску молитву, нека вам да здравље и напредак у свему“, поручио је о. Александар.