У петак Свијетле недјеље, 7. маја 2021. године, на празник Пресвете Богородице –Живоносног Источника, света Литургија је служена на темељима древне светиње, у манастиру Самограду.

Литургију су служили: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, јеромонах Саво Вукајловић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови, јеромонах Исихије, сабрат манастира Самограда.

По одслуженој Литургији додијељене су захвалнице добротворима манастира Самограда, древне светиње у којој постоје темељи храма Живоносног Источника, на којима је данас служена света служба Божја, а који потиче из VI вијека, из времена када је устројен празник Богородице Живоносног Источника.
 
Освештан је и преломљен славски колач и жито, поводом празника Источног петка, који се, благословом Његовог Преосвештенства владике Јоаникија, прославља као храмовна слава порушене црквице, која се налази у непосредној близини манастирског храма у Самограду.

Уприличена је трпеза љубави.

Источним петком у народу се зове данашњи празник Мајке Божје. Његово слављење потекло је у храму код извора поред Цариграда, који се називао „Живоносни источник“. Ову цркву подигао је византијски цар Лав Велики у петом вијеку. Предање каже да је он једном наишао у шуми на слијепог човека. По Божјем указању, нашао је извор, напојио слијепог човјека и умио га, и овај је тад прогледао. Кад је Лав постао цар, на том мјесту је подигао цркву. Народ је долазио са свих страна, тражећи и налазећи лијека, тако да је цар Јустинијан, након сто година, и сам се излијечивши, обновио и проширио храм. Историјат ове светиње и повијест данашњег празника записао је Никифор Калист у 14. веку.

На икони се слика Мајка Божја са дјететом, изнад извора, којем прилазе слијепци, богаљи, цареви и свештеници. Код Срба се овај дан назива још Свијетлим петком, јер пада у петак Свијетле седмице, Благим петком, јер се блажи, не пости се. Обичај је био да се зором излази на најближи извор или водицу, гдје се умива, пије вода, бере цвијеће, весели, након великопосних дана.