Јоаникија нашег у бетонску
тамницу вргоше,
у којој он се ни исправити не може, али ипак усправан оста
пред онима који га затвараше,
гроб себи вечни копајући

Световасилијевска литија
њима смета,
која Свеца Острошког слави,
да Црној Гори слободу јави,
њој Јоаникије са својим народом,
смерним кораком дошета,
слободи - не од овога света

Мало је сада читава Црна Гора
Јоаникију затвор да буде,
он се овим уписа у људе,
а нељуди имена немају,
већ се могу заједно Пилати звати,
јер ни руке не стигоше опрати

Даће Бог и Василије Свети,
да се брат Јоаникије
опет своме народу и слободи врати, не, ми Срби нећемо стати,
некрсте на то позивати,
да мир и достојанство
испуне Црну Гору,
као кад је митроносне главе
Крстом осењиваше

Епископ Фотије