Усвајањем закључака данас је у Подгорици затворена дводневна Међународна научна конференција ”Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“.
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је учесницима овог важног скупа показао фотографије и видео запис о цркви Светог великомученика Георгија из Горње стијене пиперске у којој је данас служио Свету литургију, који показују у каквом је стању била деценијама након Другог свјетског рата, а како изгледа данас.
Казао је да те слике најбоље говоре о значају тема о којима је било ријечи на овом скупу
У завршној ријечи Митрополит црногорско-приморски је захвалио свим учесницима на одзиву и што су схватили озбиљност теме коју је покренуо овакав нацрт Закона о слободи вјероисповијести.
„ Ми смо благодарни Господу и вама што сте се одазвали на наш позив. И ви сте као хришћани схватили озбиљност ове теме и овдје сте дошли да нам помогнете, да се помогне васпостављање људских права која су заиста била угрожена дуго времена и која су у многим крајевима и данас угрожена, у свијету, па нажалост и овдје код нас“, рекао је он.
Подсјетио је на прогон Архиепископа охридског Јована који је у затвору провео скоро годину дана, чије страдање се и даље наставља.
Говорећи о континуитету гоњења Цркве у Црној Гори, подсјетио је на 1945. годину, када је убијен Митрополит Јоаникије Липовац са преко 120 свештеника.
Такође је говорио о народу отјераном из Цркве, који се тек сада враћа вјери и који обнавља храмове и своју душу, као и о бомбардовању од стране НАТО пакта.
„Ваше присуство је драгоцјено, јер сте ви представници праве и истинске Европе коју ми поштујемо и у такву Европу ми смо увијек спремни да уђемо“, поручио је Митрополит Амфилохије.
Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је изразио своје задовољство што је могао да учествује у раду овог важног скупа
„Ми у Црној Гори имамо један важан задатак. да ријешимо питање вјеских слобода, вјерских права. Права цркава и вјерских заједница нису регулисани на адекватан начин, и то у држави која има толико снажну традицију вјера, три вјере које су овдје дубоко утемељене – православна, католичка и исламска. Наравно, треба се борити за слободу свих осталих вјера које су присутне у Црној Гори. То питање није на адекватан начин ријешено, иако је Устав Црне Горе дао добро полазиште за његово рјешавање“, казао је Владика Јоаникије.
Владика је указао на чињеницу да нацрт Закона о слободи вјероисповијести показује да овдашње власти нису спремне да направе отклон од комунистичког наслеђа нити да како ваља испоштују ни Устав ни међународно обавезујуће правне акте по овом питању.
„Није спремна да врати имовину. Другим субјектима којима је држава, односно власт комунистичка некада неправедно одузела имовину, држава је то законски уредила и мислим да је то у суштини веће завршена прича, а Црква јер изузета из тог права управо тим законом и њој је прије петнаест година дато утјешно обећање да ће се црквама и вјерским заједницама вратити имовина пуитем новог закона о реституцији који ће се на њих односити“, подсјетио је Владика.
Казао је да је иста ситуација и с правом на вјеронауку у школама.
„Видимо да је држава овдје већ нарушила уставно начело равноправности свих цркава и вјерских заједница у Црној Гори. Са појединима је већ потписала званичне и обавезујуће уговоре, а овај нацрт Закона био је предвиђен да важи само за нас. И очегледно је да је тиме власт хтјела да наруши то основно начело. Ми то нисмо могли да прихватимо“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.
На затварању скупа говорили су и Патрик Роџер Шнабел, проф. Кол Дарам, проф. др Силвио Ферари, проф. др Герхард Роберс и протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић.
Повод за одржавање Међународне научне конференције ”Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“ је најава Влада Црне Горе да ће у другом кварталу ове године усвојити Предлог закона о слободи вјероисповијести који је од стручне јавности и представника највећих вјерских заједница, оцијењен неправедним, неуставним, дискриминаторним и неусаглашеним са међународним конвенцијама о вјерским слободама.
Намјера организатора је, како су саопштили, да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вјероисповијести, који би, за разлику од постојећег Нацрта из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вјероисповијести или увјерења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и вјерских заједница у Црној Гори.
