У Никшићу је, у уторак 7. маја 2019, одржана промоција двојезичних, руско-српских издања Његошевих дјела: „Луча микрокозма“ и „Биљежница“. Овим догађајем почела је традиционална културно-духовна манифестација “Дани Светог Василија Острошког“.
Јереј др Никола Маројевић је, дајући уводну ријеч, казао да је неизрециву Љепоту свебожанствене Тројице, као љествицу познања и живљења, Петар II Петровић отјеловио у Лучи, приказавши пут човјеков до савршенства.
„Загледани у цјелину његовог дјела, можемо казати да сва Његошева философија – и теоријска и практична – има своје исходиште у косовској мисли. Сав његов живот, у свим појавним облицима, и унутарњи и спољашњи, одвија се у односу на присутност и оваплоћење тог косовског завјета. Косовска мисао доминира његовим не само животом, већ и стваралаштвом, огледајући се у његовој визији трагичне народне судбине, коју увијек прати доза скептицизма и песимизма. Стога се и у ово наше савремено доба може сасвим разумјети сва дубина Његошевог увида у природу и темперамент човјека који живи на овим просторима“, навео је свештеник Маројевић.
У представљању је учествовао Преосвећени Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Г. Кирило (Бојовић). Истакао је да је Његош широк, слојевит, јер је он, у исто вријеме, и пјесник, и филозоф, и Владика, и владар.
„Његова мисао излази из димензија наших живљења или по ријечима Бећковића: Нема тога ко је умио тако заманут главом, као Његош. Он је, како пјеснички каже Ранко Јововић: Хришћански принц обучен у хаљину античке филозофије. Покушао сам да, као бивши математичар и недовршени теолог, истражим логосе, те основне постулате Његошеве мисли. Допада ми се превод „Луче“ Иље Числова, а нарочиту пажњу сам обратио на пасус из Пролога који је, по мом мишљењу, најважнији, у коме су кључни стихови „Луче“. Числов је пренио вјеран смисао ових стихова, а надам се да ће бити још превода овог дјела, који ће дати напретке у многим дијеловима „Луче“, рекао је, поред осталог, Владика Кирило.
Књижевник Радомир Уљаревић говорио је о „Лучи микрокозма“, доживљавајући пјеснички ово дјело као свједочење очевидца, тајновидца и боговидца, као путопис кроз вјечност.
„Његош у келији, током Васкршњег поста, полази други свијет, вођен свијетлом идејом, освјетљавајући пут Лучом васкрсења, и води записник, пише Лучу микрокозма која нас сваки пут изнова задивљује љепотом што запљускује из сваког стиха, узвишеношћу мисли, које нас сваки пут изнова заслепљују непојамним сјајем, и несагледивом дубином, која наш дух узбуђује и опсједа раније нечувеном музиком, и сликама какве раније нису виђане, које су увјерљиве и својом оригиналношћу потврђују и посвједочују неупитно тајновидство Његошево, неупитно боговидство његово“, казао је Уљаревић.
Предсједник Књижевног друштва „Његош“, књижевник Милутин Мићовић, који је уредник промовисаних двојезичних, руско-српских издања, дјела Његошевих је навео да се „Биљежница“ први пут појављује у јавности на руском језику.
„О Лучи смо говорили ту и тамо, врло мало, али је џаба говорити много ако она не живи, ако немамо живи додир, а „Биљежница“ је, сви ће се сложити, засигурно, најславнија биљежница. Биљежница је постала књижевно дјело одабраних мисли, сличних Хераклиту; мислим да су се они у духу негдје сретали. Биљежница је мање објављивана и није улазила често у сабрана дјела Његошева. Изостављана је, али и различито објављивана. Имају фрагменти, који су везани за пјесничко искуство, за његово књижевно дјело, а они су важни, јер су ти записи нека основа, зрнца из којих је израстало његово велико пјесничко, мисаоно, филозофско дјело“, рекао је Мићовић.
О раду на преводу „Биљежнице“ на руски језик говорила је Људмила Бурцева, која је превод урадила са Анастасијом Бурцевом Врбицом.
Оба дјела су, по благослову Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, који је и присуствовао промоцији, изишла у издању Епархије будимљанско-никшићке, Књижевног друштва „Његош“ и ИК „Штампар Макарије“.
