У Никшићу је, у петак 3. маја 2019, одржана конференција за новинаре на којој било ријечи о традиционалној културно-духовној манифестацији, у славу Светог Василија Острошког, небеског заштитника града Никшића, која почиње у уторак, 7. маја.
Представнике медија са садржајем „Дана Светог Василија Острошког“, коју организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Никшић, упознао је јереј др Никола Маројевић.
Како је речено овом приликом, програм почиње у уторак 7. маја, промоцијом двојезичних, руско-српских, издања дјела Петра II Петровића Његоша: Луча микрокозма и Биљежница. У сриједу, 8. маја, биће уприличена изложба икона „Свети новомученици јасеновачки у свјетлости Васкрсења“, док ће наредног дана публика имати прилику да одслуша концерт Данице Црногорчевић, у част Светог Василија Острошког, а организатори за петак, 10. мај, најављују вече Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Наведени догађаји одржаваће се у Парохијском дому, у 20 часова.
Свечано бденије уочи празника Светог Василија Острошког, биће служено, са почетком у 18 часова, у никшићком Саборном храму, у суботу 11. маја. Круну манифестације представља Света Архијерејска Литургија, на сам дан празника, 12. маја, у 9 часова, као и традиционална свенародна Световасилијевска литија кроз град Никшић, која ће, у 18 часова, кренути испред Саборне цркве Светог Василија Острошког.
Предсједник ЦО Никшић Ратко Кривокапић је навео да се „Дани Светог Василија Острошког“ у Никшићу организују дведесети пут, а Световасилијевска литија дведесет и четири године.
„Српска православна Црква, ове године, слави веома значајан јубилеј – 800 година од проглашења аутокефалности, а празник Светог Василија Острошког се прославља послије највећег хришћанског празника – Христовог Васкрсења. Свети Василије је највећи, најчудотворнији изданак светосавске лозе. Васкрсли Господ Исус Христос борави у Острогу, Он је излио своју чудотворну моћ на Светог Василија, коју је народ препознао и више од 300 година походи Острошку светињу с надом на утјеху, духовно и тјелесно оздрављење“, рекао је Кривокапић.
Књижевник Милутин Мићовић се осврнуо на промоцију двојезичних, српско-руских издања Његошевих дјела: „Луча микрокозма“ и „Биљежница“. У питању су први преводи наведених дјела на руски језик, при чему је „Лучу“ превео Иља Числов, а „Биљежницу“ Анастасија Бурцева и Људмила Бурцева.
„Ту је дио из Биљежнице, који је непосредно везан за Његошево пјесничко дјело, разни фрагменти сродни Биљежници, то су они записи у којима Његош, у кратким цртама, говори о свом пјесничком искуству, гдје концентрише најдубље мисли о човјеку, космосу, универзуму, Творцу и то су живи ослонци укупног Његошевог пјесничког дјела и печати његовог пјесничког карактера“, казао је Мићовић, најављујући да ће у овој промоцији, која је планирана за 7. мај, поред осталих, учествовати и Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Г. Кирило (Бојовић).
