У организацији Института за српску културу, у Никшићу је, у суботу 10. јуна 2017, одржан научни скуп „Др Љубомир Дурковић Јакшић – живот и научно стваралаштво“.
Учеснике скупа, посвећеног животу и научном стваралаштву др Љубомира Дурковића Јакшића, једног од најзначајнијих српских црквених историчара, културних дјелатника 20. вијека, поздравио је, у име организатора, доц. др Будимир Алексић, предсједник Управног одбора Института за српску културу - Никшић.
Алексић је подсјетио на најзначајније податке из живота овог врсног интелектуалца, који јерођен 1907. у жабљачком селу Врелима под Дурмитором, нижу гимназију завршио је у Пљевљима, потом Цетињску богословију 1928, да би, затим, отишао у Београд на студије теологије, а као стипендиста Пољске православне цркве прешао на студије у Варшаву, гдје је завршио три факултета: богословски, правни и историју. Ту је и докторирао на теми „Петар II Петровић Његош“. Радни вијек провео је у Београду, једно вријеме радио у кабинету Патријарха Гаврила Дожића, некоколико година био професор историје СПЦ на Богословском факултету, а пензионисао сеу универзитетској Библиотеци „Светозар Марковић“ у звању научног савјетника.
„Љубо Дурковић је свестрана стваралачка личност која се огледала у више научних дисциплина. Он је један од наших највећих његошолога, аутор је прве библиографије о Његошу, објављене 1951. Има неколико посебних издања посвећених Његошу, неколико десетина текстова и расправа, објављених у периодици широм Југославије.Бавио се историјом СПЦ, страдањем Српске Цркве и српског народа у току Другог свјетског рата. Аутор је монографије о Епископу бањалучком Платону Јовановићу, убијеном од стране усташа 1941, бавио се односима Србије и Ватикана, историјом свог завичаја.Један је од наших највећих библиографа и познавалаца старог српског штампарства и библиотечког рада“.
„Без обзира на све то, његово волуминозно дјело није научно валоризовано, нити му је посвећена адекватна пажња. Институт за српску културу из тог разлога организује овај научни скуп да бисмо његово дјело,кроз излагања стучњака из различитих научних дисциплина којима се бавио Љубо Дурковић,приближили савременој српској науци и култури, коју је много задужио“, казао је Алексић.
Љубомир Дурковић Јакшић је, премаријечима Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, био велики посвећеник науке, специфичан по много чему и као личност и као научник.
„Од изузетног значаја јесте то да се на сваки његов податак можете ослонити, јер је иза тога огромно знање. Имао је ширине да и сам себе поправља, а то могу само ријетки и велики, они којима је Бог дао да поживе дуг вијек. А оно гдје је он сам себе поправио је изузетно важно за нас“, казао је Владика Јоаникије, који је Љубомира Дурковића упознао као крепког старца од 80-ак година.
Владика је говорио о раду који је Љубомир Дурковић Јакшић 70.-их година написао о Митрополији црногорско-приморској, држећи се онога што је до тада писано о Митрополији, а постоји списак научника који су тада тврдили да је Митрополија црногорско-приморска била аутокефална.
„Уз мање допуне и он се држао тог става, међутим, увидио је да то није тако, па је исправио своју грешку и грешку својих претходника и написао обимну студију „Митрополија црногорско-приморска никада није била аутокефална“. Та књига је незаобилазна до дана данашњег за сваког ко се бави историјом и статусом Митрополије црногорско-приморске. Осим тога, увијек морамо поменути и његове огромне заслуге у организовању борбе за Ловћенску капелу. Иако је Капела срушена, мислим, да та његова борба није била узалудна, а све оно што је написао о Ловћенској капели, његов лични допринос, има огроман значајза нас“, истакао је Преосвећени Епископ Јоаникије, подсјетивши и на Дурковићев рад, везан за манастир Свете Тројице у Пљевљима.
„Сазнао сам, касније, да јеу рукопису остала његова књига о овом манастиру за коју се сматра да је Дурковићево животно дјело. Свети Архијерејски Синод наше Цркве је штампао ту монографију, што ми је причинило велику радост, иако он није више био међу нама, него у наручју Божјем и Његошевом. И овај данашњи скуп има огроман значај, нарочито зато што се одржава у 110.годишњици од рођења и 20. годишњици од упокојења Љубомира Дурковића Јакшића. Заслужио је да га се сјећамо, јер све што је написао је поуздано, утемељено и свако ко се буде бавио историјом СПЦ, Митрополије црногорско-приморске, Ловћенске капеле, Његошем, мораће стално да му се враћа“, поручио је Владика Јоаникије.
Овом приликом своја сјећања на личност Љубомира Дурковића изнио је и Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида из Београда.
Научни скуп „Др Љубомир Дурковић Јакшић – живот и научно стваралаштво“ састојао се из два дијела. У првој сесији учествовали су: Томаш Ћоровић („Др Љубомир Дурковић Јакшић (1907-1997), др Жарко Лековић („Црногорско-србијанска сарадња у дјелу Љубомира Дурковића Јакшића), доц. др Будимир Алексић („Дурковићево истраживање канонско-правног статуса Цетињске митрополије“), др Далибор Петровић („Србија и Ватикан у истраживању Љубомира Дурковића“) и проф. др Мирослав Додеровић („Пљеваљски крај у проучавањима Љубомира Дурковића Јакшића). У другом дијелу скупа учествовали су: др Радисав Маројевић („Покушај унијаћења Срба у дјелу Љубомира Дурковића Јакшића“), др Миодраг Чизмовић („Борба за Његошев завјет Љубомира Дурковића Јакшића“), др Васиљ Јововић („Дурковићеви радови у црногорској периодици“), протојереј Слободан Јокић („Љубомир Дурковић Јакшић као истраживач богослужбених књига“) и мр Александар Вујовић („Др Љубомир Дурковић Јакшић као сарадник периодичних публикација СПЦ“).
Институт ће, како је најављено, до краја године објавити Зборник радова са овог скупа и библиографију др Љубомира Дурковића Јакшића, а у питању је неколико десетина посебних издања и неколико стотина научних радова, текстова, расправа, осврта, полемика, објављених у периодици после Другог свјетског рата, па до његове смрти 1997. године.
