Ових дана из штампе је изашла књига „"Искушења у злим временима“ чији је аутор протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, свештеник у пензији архијерејског намјесништва никшићког.
У рецензији, за тек објављену књигу, проф. Слободан Бошковић наводи да је духовник, теолог и хуманиста протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, или како га суграђани из поштовања и привржености зову поп Марко, био и остао оличење народног свештеника, духовног пастира и учитеља.
Рођен је 1939. године у честитој и побожној породици Ђурковића у селу Сомини, у којој сенадахнуо традицијом везаном за часни пут Бога и Човјека. Завршио је средњу богословску школу у Призрену и посветио свештеничком позиву у времену комунизма и безбожништва када су, напомиње рецензент, свештеници прогањани и убијани, храмови Божји и светиње рушени и скрнављени, а вјерници, који јавно исповједаше вјеру у Бога, хапшени и злостављани.
"Млади свештеник Марко се није уплашио него се по завршеној богословији и одслуженог војног рока, прихватио тешке, али часне дужности: 28. јуна 1963. Митрополит Црногорско-приморски Г. Данило Дајковић рукоположио га је за јереја у Цетињском манастиру, а исте године на парохију Косијеревско-вучедолску, гдје је убрзо постао старјешина манастира Косијерево и ту остао до преноса манастира на нову локацију“, биљежи Бошковић.
У тексту рецензије може се прочитати да је о. Марко Ђурковић завршио Теолошки факултет у Београду 1974. када је постављен за старјешину Саборне цркве у Никшићу, а потом и за архијерејског намјесника никшићког, шавничког и пивског и на тој дужности остао је до 2003. године када је пензионисан.
"Марко Ђурковић је први свештеник који је рукоположен у Црној Гори у времену од 1941-1963. године. Поред свих тешкоћа и прогона које је Црква трпјела од атеистичких власти, успио је да поправи преко 20 храмова и објеката, као и да поврати већи дио узурпиране и национализоване црквене имовине судским путем. Проглашен је за утемељивача и добротвора храма Светог Саве у Београду.
Протојерејским чином унапријеђен је од Патријарха Германа 1989, а правом ношења напрсног крста одликовао га је 2011. Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије“, наводи проф. Слободан Бошковић.
Он је мишљења да ј епротојереј-ставрофор Марко Ђурковић "своје богато животно искуство, духовност и бескрајну оданост у служби Богу, Цркви и народуисказао у овој надахнутој књизи. У њој се, већим дијелом, говори о животу Цркве и народа у сјеверозападној Црној Гори и источној Херцеговини, ближој и даљој околини манастира Косијерево, о прогонима и страдањима свештеника и вјерника широм Црне Горе, кроз вјекове, с посебним освртом на Други свјетски рат и поратно вријеме, чији је савременик и судионик био и прота Марко Ђурковић.
„Најбоље странице књиге су оне које се односе на личне патње и преживљавање, оне које говоре шта је све Марко Ђурковић још као дјечак, па младић и најзад као зрео човјек и свештеник, прошао и поднио. При том, Марко не пропушта да каже да је све патње, прогоне и страдања издржао захваљујући својој чврстој вјери у Бога и човјека, у божанску и људску правду за које је знао да ће, било кад доћи и завладати“, сматра Бошковић.
Историјски дио књиге односи се на највише на Цркву, њена страдања, рушења њених храмова, скрнављења светиња, прогоне и убиства свештеника, нарочито у доба комунистичког безумља, а, осим тога, аутор је у књигу унио бројне проповиједи, предања, историјат појединих цркава, анегдоте, приче, пјесме и дух народа.
Како напомиње у предговору сам аутор,књигу "Искушења у злим временима“ написао је са жељом да читаоце упозна са историјом и значајем манастира Косијерево, дасачува сјећања на храбра српска племена, историјска збивања и догађаје на овим просторима од почетка турске окупације до наших дана, на рушења, уништавања српских светиња и културних споменика.
"Користећи историјску грађу "Споменици травунске околине“ архимандрита Леонтија Нинковића и других докумената желио сам вјеродостојно упознати читаоце, нарочито бањске потомке о њиховом досељавању у ове крајеве, а посебно, након битке 1389. године, са Косова и Метохије, наше колијевке препуне дивних манастира који су доказ наше историје и поријекла“, истиче о. Марко.
Захваљујући текстовима многих писаца и пјесника дошао је до података о тешком животу и страдању нашег народа кроз прошла времена. Ипак, без обзира на велика искушења, наш народ је показивао карактер, оданост држави, Цркви и добрима која су им преци оставили у амане, чувајући вјеру, нацију, језик и слогу.
"Не могу се лако избрисати имена родољуба и свештеника мученика. У ратном вихору погинуло је из једне породице преко 23 свештеника Поповића, као и Милића који су сагорјели бранећи своју цркву у Бјелицама. Јеромонах Саватије Вујовић је чувао манастир Косијерево за вријеме аустроугарске окупације и успио да склони мошти Светог Арсенија, које су касније доспјеле у манастир Ждребаоник. То су били родољуби, неокаљане живе иконе које су браниле своје светиње и своју државу“, поручује свештеник Ђурковић.
Ипак, Други свјетски рат је укаљао нашу свијетлу историју и државу створену крвљу великог броја жртава, сматра протојереј-ставрофор Марко Ђурковић.
Напомињући да братске подјеле не доносе добро никоме, осим нашим вјековним непријатељима и властодршцима како би лакше држали народ послушним и покорним, о. Марко поручује да је ову књигу писао са жељом да она помогне да се људи који су сишли са правог пута преобразе и ходе путем мудрих, да размисле о томе да овоземаљски живот није вјечан и да није лијепо на земљи оставити ништа прљаво, а камоли част и образ.
