На празник Светог Василија Чудотворца, 12. маја 2016, у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу Литургију је служио протојереј Дарко Пејић.
Он је у слову поуке послије причешћа казао да су Богољубље, човјекољубље и трудољубље имена којима бисмо могли назвати Светога оца нашег Василија Острошког.
"Волио је Бога од своје младости, како и каже похвална пјесма њему. И цио живот волио Бога, род свој, и није жалио труда, жртве, муке и страдања и све је подносио да задобије Христа, да још коме из рода свога помогне и Царству небеском приближи и уведе га у њега. То је радио и чинио овај дивни светитељ и угодник Божји од своје младости а и данас чини и чиниће до краја времена, до свеопштег Васкрсења. И онда када будемо излазили сви пред Господа, да станемо и рачуне положимо за живот и дјела своја, он ће, браћо и сестре, истом љубављу да моли Господа, да блажи наше грехове и да милостиви Господа да и нас удостоји Царства свога."
"Свети Василије је свугдје и са сваким ко га зове и призива. Иако је данас прелијепо бити у Острогу, исто је тако лијепо данас бити свугдје гдје се име његово помиње и молитве узносе јер је он ту, и неће оставити ни онога најмањег, ни најстаријег. Али оно што сам хтио посебно да кажем и да замолим свакога од нас. Све ово, ову славу, нетрулежно тијело Свети Василије је стекао љубављу према Богу и великим својим трудом."
"Драга браћо и сестре, као да је ушла нека помама у људе, и они су кренули да траже добро ван себе, иду од мјеста до мјеста и траже идеално мјесто за живот, младићи траже идеалну дјевојку идући од једне до друге, тако исто дјевојке, мужеви, родитељи. А само је једно, у ствари, потребно, да се свако од нас понаособ потруди да буде идеалан, то јест да буде добар. Све остало ће доћи, али лакше је тражити него радити, али немојмо заборавити и пчела која цио дан лети са цвијета на цвијет и нигдје не узме полена, враћа се у кошницу гладна и уморна, на срамоту осталих пчела којих се стиди. Тако ће се много страшније постидјети сваки човјек када буде морао да стане пред Бога, да покаже шта је то кроз свој живот радио, колико је провео у лењости, спавању, у нераду, у непомагању ближњима, јер као што сам поновио више пута, хришћанство није нечињење зла, већ је Хришћанин човјек који се непрестано труди да чини добро."
"И док спава и мало одмара, да сања добре снове. То значи да му је мисао увијек близу Бога и добра и да стреми Богу. Па иако наиђу искушења, ако падне и упрља да устане и настави. Свакоме се од нас десило да идемо усправни и поносни и онда хоће Бог да нас опомене да се не гордимо. И којом хитрином човјек устаје када запне за нешто и како брзо устаје да га неко не види да је пао. Е таквом хитрином треба да пазимо на душу, и када згријешимо да одмах устанемо. Немојмо да заборавимо да је Бог свевидећи, да види и мисао нашу и не можемо сакрити од Њега ако заварамо и све комшију и родбину. Не можемо преварити Светога Василија“, бесједио је о. Дарко.
