Седмодневна културна манифестација "Дани словенске писмености и културе“, коју је у Никшићу организовало Друштво црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“, завршена је у недјељу 29. маја 2016, пројекцијом филма „Ћирило и Методије,словенски апостоли“ Петра Николаева.
Филму је претходило излагање мр Васиља Јововића, који се осврнуо на дјело Ћирила и Методија и стање у Византији пред Моравску мисију.
Мр Васиљ Јововић је, подсјећајући на значајније догађаје из живота Светих Кирила и Методија, напоменуо да је Ћирило, чије је световно име било Константин, рођен у Солуну 826/27, а упокојио се у Риму 869.
"Константин Солунски, Константин Филозоф, византијски научник, мисионар и писац, састављач је словенског писма глагољице и творац првог словенског књижевног језика – старословенског, организатор превођења и преводилац обредних хришћанских књига са грчког на тај нови језик. Са братом Методијем 860. године учествовао је у мисији код Арапа у Малој Азији и код Хазара у јужној Русији, а најзначајнија им је била мисија у словенској великоморавској држави 863. године и, три године касније 866. у Панонској Кнежевини. Одлучан бранилац службе на словенском језику, Ћирило је добио папино признање у Риму. Канонизован је за светитеља и назван "словенским апостолом“, рекао је Јововић.
Он је навео да је Методије (Солун, прије 815 - Рим, 885) био словенски просветитељ, управитељ једне словенске области у Македонији. Замонашио се 856. године. Панонско-сремски надбискуп постао је 870. године.
"Водио је активну борбу против њемачког свештенства за одбрану словенске књиге и богослужења због чега је у тамници у Регенсбургу провео двије и по године. Папа Јован VIII ослобађа га и поново потврђује службу на словенском језику 880. године, што истовремено чини и цариградски патријарх Фотије 882. године. Солунска браћа Ћирило и Методије својим радом и преводима ударили су темеље словенске писмености“, истакао је Јововић.
Према његовим ријечима висока византијска култура, највиша свога времена, ималаје велику снагу зрачења. У свом ширењу она је захватала цио Медитеран, на европској, азијској и афричкој страни, продирала је дубоко у унутрашњост европског континента.
"Ово ширење, у суштини непрестано, имало је периоде нарочитог узлета, као и периоде извјесног узмицања. Друга половина IX вијека била је у том погледу епоха највећег узлета. То је и доба нарочито интензивне мисионарске дјелатности, најефикаснијег облика византијске културне пенетрације.
Моравска мисија Константина и Методија проширила је византијски вјерски и културни утицај на једну удаљену словенску земљу у центру Европе – Великоморавску кнежевину. Стварна и јединствена величина моравске мисије је у светско-историјским последицама које је дјело Константина и Методија имало ван њених граница. Створивши словенско писмо, омогућивши развитак властите словенске писмености и културе, солунска браћа су својим дјелом отворила нову еру у духовном животу бројних словенских народа. Зато цио културни свијет слави годишњицу дјела просветитеља Словена“, казао је, између остралог, мр Васиљ Јововић.
