У цркви Светих апостола Петра и Павла у недјељу, 15. маја 2016, Литургију је служио протојереј Дарко Пејић.

У евангелској поуци он је истакао да смо сви ми свједоци Васкрсења Христовог.

"Сваки Хришћанин то свједочи својом вјером и животом, јер да Христос није васкрсао зар не би било узалудно и проповијед и вјера и да ли би уопште било хришћанина двије хиљаде година након Његовог Васкрсења. Међутим, зашто људи негирају Бога и одричу Васкрсење Христово? Зато што Васкрсењем својим Господ нама свједочи живот вјечни а пут у тај живот је често пун искушења, страдања, жртве, одрицања, на шта људи често нису спремни и тада се одричу Бога, мислећи да је тако лакше. И у већини случајева људи бирају лакши пут, иако сви знамо да лакши пут није и бољи. Тако, домаћин ако узме да узоре и посије њиву на лакши начин, па плиће узоре, да би му било лакше и гледа да баци сјеме у земљу, и не окопава га, рачунајући да је урадио своје. Онда не може ни очекивати велики род. Тачно је да је Бог онај који даје и сунце и кишу и који благосиља и чини да сјеме роди и род донесе. Али Бог хоће да човјек да свој принос, печат и труд томе. Оно неспавање, бдење, старање над њивом и брига да не уништи град, скакавци, тоња и друге непогоде, у ствари је труд наш и то је оно што Бог тражи од нас. Бригу да не спавамо и да се лијенимо него да се трудимо."

"Као што су се трудиле жене Мироноснице, у тренутку када су се сви разбјежали и оставили Христа оне су остале под Крстом. И када је сахрањен, када су сви мислили да је готово, оне су прије изласка сунца и зоре потрчале на гроб, јер су имале велику љубав а велика љубав рађа велики труд. И како каже Јеванђеље уз пут су се питале ко ће им одвалити камен, али кад дођоше видјеше да је одваљен од гроба и Анђела свијетла како сједи и каже: Не бојте се, Христа Распетог тражите, није овдје. И уплашише се наравно, као што би се уплашио сваки човјек јер за Васкрсење до тога тренутка нису чиле нити ишта знале, али када им се јавио Господ и када су посвједочиле да је Васкрсао Господ, Марија Магдалина је прва жена која је изашла пред римског цара и рекла "Христос Васкрсе“, и проповиједала Васкрслог Господа."

"Она је имала велики труд и љубав према Господу до задњега свога издисаја. Такав је, браћо и сестре, био и Свети Атанасије којег данас славимо. Добар дио живота провео у тамницама, протјериван са престола свога архиепископског али ни у једном тренутку не уплашивши се и не разлијенивши се него и у тамници и гдје год се налази, храбро и смјело свједочио Васкрслог Господа. Такви су наши светитељи и преци и Свети Сава и Свети Василије, такви су Новомученици српски и јасеновачки, јадовински и косовски, који су били криви само због тога што су Христови и што су Хришћани, православци и Светосавци. И зато што су свједочили Бога и нису хтјели да се одрекну Бога. Зато су их убијали. Зато и данас гоне православље, из истих разлога јер сваки Хришћанин је свједок Васкрслог Бога а Он не да да се гријех и зло прикрију, него их освјетљава и показује да се виде и познају њихова злодјела. Е због тога они покушавају да угасе свијећу и свјетлост Васкрслог Господа и Васкрсење Христово, зато им смета сваки Православац јер шта је Православац него свједочење Васкрслога Бога, Васкрслога Христа. То је дужност коју треба да чинимо до краја живота и онда ће нам Господ узвратити љубављу и милошћу својом. Нека би нас Господ том љубављу и милошћу удостојио и увео у Царство своје. Амин“, бесједио је о. Дарко.