Никшићани су, на дан празника, у четвртак 12. маја 2016, молитвено прославили свог заштитника Светог Василија Острошког Чудотворца, који је уједно и слава никшићког Саборног храма.

Овим поводом сабрао се велики број вјерног народа на литургијском сабрању, којим је началствовао архимандрит Никифор Миловић, секретар ЕУО Епархије будимљанско-никшићке, а саслуживао је велики број свештеника и ђакона из никшићког архијерејског намјесништва.

Вјерни народ никшићког краја, заједно са свештенством, узнио је молитве и благодарност Светом Василију Острошком, заштитнику Саборне цркве, града Никшића и његових житеља, а кроз Светог Василија благодарност вјечном живом Васкрслом Господу Исусу Христу.

Празник Светог Оца нашег Василија Острошког Чудотворца, ријечима пастирске бесједе, сабраним вјерницима честитао је протојереј Слободан Јокић.

"Сви смо позвани да учествујемо у васкрсењу Христовом, да васкрсење Христово буде и наше васкрсење, јер Христос побјеђује смрт ради нас, да ми преобразимо себе да будемо добри, богољубиви, да будемо Божји људи. Читајући ово данашње јеванђеље, ријетко да има љепших ријечи и љепше поуке од ове данашње какви треба да будемо да бисмо били Божји људи,и нема стања из којег не можемо изаћи велики и Божји. И кад смо гладни, и кад смо жедни можемо бити блажени. И кад смо сиромашни, опет, можемо бити блажени, и кад нас гоне, и кад лажу на нас, опет, можемо бити блажени. Тако што ћемо бити слуге и свједоци Васкрслог Господа. Па и кад нас мрзе и гоне, пљују, опет, смо позвани да ми не мрзимо, него да волимо, да на мржњу узвратимо благословом, јер ћемо тада бити слуге Васкрслог Господа“.

"Данас прослављамо једног од најљепших и најдивнијих свједока васкрсења Христовог, нашег Оца и заштитника, оног најбољег од нас, Оца нашег Василија Острошког чији храм данас слави ову славу, коме је он заштитник и не само овом храму, него и овом граду, свим нашим домовима, нашим душама, он, најљепши и најбољи, којег су и мрзјели и гонили и пљували и лагали, и они из његовог рода и они који то нијесу. А он је, из љубави, отишао у ону пећину која као да је она пећина гроба Христовог. Из ње пројавио љубав, из ње пројавио милост. Сви су мислили кад оде горе да је ту крај, али из те пећине тада, а и дан данас, и до другог доласка Христовог, провијаваће истина и радост васкрсења Христовог. Његова пећина, острошка, онај тврди камен, гдје свака лаж престаје и нестаје и губи се, она постаје свједок васкрсења Христовог, најљепши и најдивнији.

Зато, драга браћо и сестре, кад имамо васкрсење Христово, као што смо данас опет чули, онда се све болести и немоћи исцјељују, и душевне и тјелесне. И сви хитају и трче да траже утјехе и лијека и смисла овог живота, горе у оној пећини која провијава свјетлост васкрсења Христовог“, казао је свештеник Јокић.

На крају Литургије свештенство је благословило славски колач и жито, и славске колаче данашњих свечара.