На дан када се молитвено сјећамо Преноса моштију Светог Саве српског, у четвртак 19. маја 2016, литургијским сабрањем прослављена је храмовна слава цркве Светог Саве у селу Почивала у Бањанима код Никшића.
Литургију су служили: протојереј-ставрофор Драган Крушић, протојереј Петар Крговић, парох граховски, јеромонах Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево и јереј Раденко Копривица, надлежни парох.
Празнична литија вјерног народа и свештенства опходила је храм.Освештан је и преломљен славски колач.Домаћин славља био је Милорад Савин Крушић.
Сабрању је присуствовало близу стотину људи, већином братственици Крушићи и Матовићи који су из овог села, те Мићовићи из сусједне Приградине и други племеници Бањана, међу којима је било доста дјеце и омладине.
Обављен је и помен упокојенима у вјери православној, који почивају уз цркву Светог Саве наПочивалима.
Ријечима пастирске бесједе сабранима се обратио свештеник Драган Крушић. Он је подсјетио да се, са благословом Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, на овај свети дан, дан љетњег Светог Саве,окупљају више од десет година.
"Свети Сава је слава свеколиког српства, он је утемељитељ и оснивач наше свете Српске православне Цркве, која се по њему и зове Светосавска српска Црква. Свети Отац наш Сава је највећи у роду нашем, учитељ пута који води у живот вјечни и бесмртни. Од њега и Светих Немањића наслиједили смо истинску вјеру православну, која је укоријењена на Христовом учењу и на апостолском и светоотачком предању."
"Гдје се год српским језиком говори и твори, гдје се света ћирилица пише ту се са великом радошћу изговара име Светитеља Саве првог Архиепископа и просветитеља српског. Млада покољења славе његов свети спомен, зато је, драга браћо и сестре, важно да сачувамо овај наш црквено-народни сабор, а од свега је најважније да долазимо на света богослужења, да се Богу молимо и причешћујемо светим Тајнама Христовим“, казао је о. Драган.
Он је подсјетио да је краљ Владислав је на инцијативу архиепископа Арсенија I Сремца 1237. пренио мошти Светог Саве из бугарског Трнова у манастир Милешеву. Присуство моштију светитеља Саве у Србији имало је црквено-религиозни и политички значај, нарочито у вријеме ропства под Турцима.Култ овога светитеља сабирао је нарочито православне Србе, али суњеговом гробу долазили на поклоњење и римокатолици и муслимани. Синан-паша је наредио да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, гдје су се налазиле преко 350 година, и спале. То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од османлија.Пепео првог српског Архиепископа и просветитеља разнијет је над цијелом српском земљом, а Свети Отац наш Сава и даље чудотвори и помаже људима.
"Зато је велики благослов за братства Крушић и Матовић, за све житеље овог мјеста што имају цркву посвећену Светом Сави“, поручио је протојереј-ставрофор Драган Крушић.
Сабрање у име Божје и у част Светитеља Саве настављено је за братском трпезом љубави.
Црква Светог Саве у Приградини подигнута је у доба Немањића и сматра се једном од најстаријих на подручју Бањана. Живописана је у вријеме обнове Пећке патријаршије, односно почетком 17. вијека. Према предању богомоља је у доба Турака, једно вријеме, била затрпана и заклоњена под земљом, асадашње црквено здање подигнуто је, вјероватно,на темељима средњовјековног храма.
