На Празник Господњи – Вазнесење, у четвртак, литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, служио је протојереј Дарко Пејић.

У пригодној бесједи о. Дарко је вријеме када је род људски био у паду упоредио са ластама које траже топлије крајеве јер их зима може убити.

"И тада једна од њих пробија ваздух и води остале. Тако је, браћо и сестре, било и са родом људским после пада у гријех, када су нам родитељи наши Адам и Ева били изгнани из раја, следовали су јесен, зима и смрт. И њима и свом роду људском био је потребан неко да их поведе у „топлије“ и сигурније крајеве. Тај неко, браћо и сестре, претпостављате да је наш Господ Исус Христос, који је оваплотивши се, распет био и убијен. У ад сишао, мјесто још горе него што је земља постала, и први на данашњи дан узлетио као орао и то не до неба, не до Анђела, не до Херувима и Серафима него изнад њих, до олтара гдје борави тројични Господ. Он је у ствари та ласта, тај орао, који је собом пробио ваздух чамотиње, смрада и смрти, који су притисли земљу и прекинули били везу између земље и неба. За њим су следовли свети Апостоли, свети Мученици преподобни Богоносни Оци и Праоци наши. И данас многи следују и следоваће до краја свијета и вијека. То је оно, неопходно и потребно. Нама се крштењем усађују та крила, а постом, молитвом, бдењем, честитим и светим животом, љубећи Бога и ближњега свога, та крила нарастају. И што су крила већа, лет је лакши. Лакше је узлетјети. Лакше је проћи и пролетјети кроз митарства и пред Господа доћи и стати, у мјесто вјечитог прољећа, вјечите радости, нови Јерусалим како га називају свети Оци. Међутим, не смијемо никада да заборавимо 99 одсто свега онога потребног и неопходног, да би човјек поново узлетио, вратио боголикост своју и био спасен, да би поново имао своје достојанство, и поново се вратио у рај, је учинио Господ наш, Исус Христос. Од нас се тражи само тај 1 проценат, мало труда и љубави према Богу и ближњему, да би и ми били заједно са Господом својим“, бесједио је о. Дарко.