У цркви Светих апостола Петра и Павла литургију у Недјељу слијепог, 17. маја је служио јереј Никола Скопљак.

У пригодној бесједи је подсјетио да се свакога дана дешавају велика и дивна чуда Божија, и да нема тих ријечи нити очију које могу до краја сагледати Божије дјело и чуда нити их описати ријечима.

"Заиста је Бог међу нама, заиста се открива свакодневно нама у овом свијету, међутим, због нашег везивања за ову земљу, за материјално својство ове земље, не откривамо то чудо Божије, не благодаримо на чуду Божијем и не трпимо наша искушења, наша страдања у овоме свијету. Поред многобројних чуда, којих Господ учинио својим боравком у овој земљи, данас се јавља једно велико чудо, гдје Господ исцјељује слијепог од рођења, како и каже у данашњем светом Јеванђељу, док је проповиједао, видје слепога и стаде да му помогне. Ту су били у ученици Господњи који су га питали: Рави, ко сагријеши, да ли овај или родитељи његови, те се роди слијеп?

"А Господ им одговара "ни он не сагријеши ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божја на њему, то јест ономе који страда. Питање апостола је било јасно јер се одувијек знало да дјеца страдају због грехова родитеља својих. Господ је рекао ученицима: Мени ваља чинити дјела онога који ме посла докле је дан, доћи ће ноћ кад нико не може дјелати. И кроз ове ријечи се показује још једно велико чудо Божије, гдје Господ показује да када је Он у свијету и када је људској души онда влада мир и љубав, влада она благодат Божија - велике љубави према човјеку. А када се појави тај мрак гдје се ништа не види, то значи да се човјек удаљио од Бога, да је запоставио своју душу, своје духовно призивање ка Богу и да је заборавио на Бога. Тада се јавља велика мржња, велико зло у човјеку и одатле Господ одлази.

"Господ је пљунуо на земљу и направио кал којим је помазао слијепцу очи, послије чега му рече да иде у бању Силоам да умије очи и да ће прогледати. Ту му је Господ открио 2 догађаја - један је да је почео да види тјелесно, а затим су му се отвориле духовне очи, јер је он тада духовно видио да је то заиста Христос."

"И заиста, велика је радост у онима у којима се јавља дјело Божије, у којима се јавља благослов Божији, благодат Божија, јер велика је радост у оним који препознају ту благодат, то дјело Божије, а вјерујте ми да је и велика жалост у онима који су пуни дарова Божијих а не употребљавају их на прави начин, за шта постоји доста примјера."

"И Фарисеји и књижевници који су се тада нашли ту нису повјеровали, колико су тада били обузети мржњом и тим мрачним тунелом, испитивали су чак и његове родитеље и њега, како је то могуће у дан суботњи да то уради“, бесједио је о. Никола.